Дан: 28. новембра 2022.

Dok opušteno šetamo supermarketom, šarena pakovanja raznih proizvoda nam često skreću pažnju, pa u korpi često završi i oni proizvodi koji nam nisu neophodni, a privlačni su zbog svog izgleda.

Porast masovne proizvodnje praćen je i porastom potrebnog materijala za pakovanje. Pakovanje predstavlja bitan aspekt plasiranja proizvoda na tržište, čiji je cilj prvenstveno da produži životni vek proizvoda, zaštiti proizvod od spoljašnjih uticaja, obezbedi higijenske uslove, smanji gubitke, ali predstavlja i važan alat u komunikaciji brendova sa potrošačima. Idealno pakovanje je ono koje sprečava stvaranje otpada više nego što ga proizvodi.

Konvencionalni polimerni materijali na bazi petroleuma, kao što su polietilen (PE), polipropilen (PP), polistiren (PS) i poliester (PET) globalno su korišćeni kao materijali za pakovanje. Trenutno se samo 2% plastičnog pakovanja reciklira, a ostatak završava na deponijama, spaljen ili u najgorem slučaju u prirodi ili okeanu. Fondacija Elen Mekartur previđa da ukoliko ne reagujemo odmah, do 2050. u okeanima će biti više plastike nego riba! Međutim, Evropska unija je odlučila objaviti rat plastici za jednokratnu upotrebu i tako je Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu (en. SUP Directive) 2022. godine stupila na snagu.

Zašto se polistiren nalazi na crnoj listi materijala? – Ukratko, polistiren (PS) kojeg često kolokvijalnim govorom zovemo i stiropor, je materijal koji se koristi za pakovanje i u konstrukcionom sektoru. Poznato je da ovaj materijal ima brojne negativne posledice kako za životnu sredinu, tako i za ljudsko zdravlje. S obzirom da se dobija iz petroleuma, prilikom proizvodnje emituju se velike količine ugljendioksida, a za dalju preradu koriste se štetne hemikalije. Dalje, sadrži hidrohlorofluorougljovodonik, koji šteti ozonskom omotaču i podstiču klimatske promene, a stiren i benzen, kancerogeni hemijski spojevi, se ispuštaju na većim temperaturama. Da li smo kao dodatak spomenuli zastrašujuću činjenicu da se koristi za svakodnevno pakovanje hrane?!

Uzimajući u obzir navedeno, ne iznenađuje činjenica da je došlo do stvaranja globalnog pokreta koji se bori za zabranu polistirenskog pakovanja. Zemlje kao što su Australija, Novi Zeland, većina EU zemalja, Indija, Peru, Tajland i mnoge druge su već donele zakon o zabrani korišćenja ovog materijala.

I ponovna, inovativna rešenja spašavaju planetu! Jedna od najboljih zamena za polistiren je biorazgradiva i kompostabilna ambalaža od gljiva, koja ima isti kvalitet i slične osobine kao polistiren, bez negativnih posljedica za životnu sredinu. Pakovanje na bazi gljiva zahteva samo 12% energije potrebne za proizvodnju plastike, uz 90% manje emisije ugljendioksida. Dodatno, potpuno je biorazgradivo.

Evocative je primer kompanije koja proizvodi ambalažu od gljiva koristeći njihov vegetativni deo pomešan sa drugim organskim otpadom. Micelija povezuje organski supstrat napravljen od poljoprivrednog otpada u željeni oblik, sa mogućnosti prilagođavanja osobina materijala. Na taj način stvara se materijal koji je konkurent dosadašnjem široko rasprostanjenom polistirenu. Kompanije Dell i Ikea su prepoznale potencijal i prednosti ovog pakovanja i odlučile su da zamene svoje dosadašnje pakovanje ovim materijalom.

Ali, zašto baš micelijska gljiva? Gljive su organizmi sa svojstvenim osobinama koji čine vitalni deo ekosistema, a njihov značaj se ogleda i u razgradnji biljnog materjala. Dakle, mreže micelija su prirodni supermaterijal, sa visokom čvrstoćom, vodootporne, fleksibilne i sposobne da se odupru unutrašnjim ili spoljnim pritiscima.

Osim pakovanja, ovaj materijal se može koristiti za razne drugi proizvode kao što je eko-koža koja se koristi u modnoj i industriji nameštaja. Dobra vest je da su se velike modne kompanije kao što su Calvin Klein i Tommy Hilfiger, ove godine opredelile za korišćenje eko-kože bez plastike.

Trenutno se nalazimo na raskrsnici. Broj stanovnika i potreba za proizvodnjom, kao i materijalom za pakovanje raste svakodnevno. Bez sumnje, mi smo potrošačko društvo i način ponašanja ljudi je teško promeniti. Ali, ukoliko želimo planetu sa zdravim ekosistemom, zemlju, vazduh i vodu bez zagađenosti, moramo se orentisati na pronalaženje ekološki prihvatljivih alternativa.

Ciklusi biološkog života su srž svega što radimo, te način na koji proizvodimo i konzumiramo stvari moramo povezati sa samom prirodom sledeći njena pravila.

Kompanije poput Ecovative mogu odigrati ključnu ulogu u smanjenju naše zavisnosti od plastike za jednokratnu upotrebu.

.

Prema UN-ovom izveštaju, svake minute, količina ekvivalenta jednom kamionu plastike završi u okeanu!

Zagađenost plastikom je već decenijama aktuelna tema u medijima i globalni problem koji eksponencijalno raste. Okruženi smo plastikom, pa se sa nesavesnim odlaganjem svakodnevno susrećemo: u prirodi, na ulicama gradova, u rekama i okeanima, a čest je i prizor plastičnih kesa koje se bezbrižno vijore na granama drveća.

Šokantne su i činjenice da:

• Više od 20 000 plastičnih flaša vode kupi se svake minute u celom svetu,
• U Holandiji na otpadu dnevno završi 12 miliona plastičnih čaša za jednokratnu upotrebu,
• 99% plastike napravljeno je od nafte, a proizvodnja plastike troši više ove sirovine čak i od same avioindustrije.

Uzimajući u  obzir navedene činjenice, jasno je da su temeljite promene neophodne, kako u industriji proizvodnje plastike, tako i u načinu ponašanja potrošača.  Na sreću, ako se osvrnemo oko sebe pronaći ćemo i pozitivne primere entuzijastičnih pojedinaca.

Radeći kao menadžer za poslovni razvoj u industriji plastike, Damir Perkić, primećuje ove probleme, te ih vidi kao inspiraciju za pokretanje vlastite firme.

Sa motivacijom da promeni tradicionalni način proizvodnje plastike i ponudi alternativno rešenje, ovaj mladi preduzetnik poreklom iz BiH, osnivač je firme BEO Bottle. Primarni cilj ove kompanije je proizvodnja biorazgradivih flaša za višekratnu upotrebu od bioplastike, koja je dobijena od ostataka materijala šećerne trske. Najnoviji proizvod ove firme je i višekratna šolja za kafu od iskorišćenog biljnog ulja, koji nabavljaju iz restorana. Dodatno, istraživanje Univerziteta Radboud je pokazalo da BEO boce apsorbiraju više CO₂ u svom životnom ciklusu nego što emituju! Zvuči nestvarno!

Kao što je već poznato, cirkularna ekonomija je koncept koji uzima u obzir kompletan životni ciklus proizvoda, od ekstrakcije sirovina, proizvodnje, transporta, faze upotrebe proizvoda do odlaganja nakon upotrebe. BEO Bottle, osim što zamenjuje jednokratne plastične flaše i čaše, ide korak dalje i ne koristi nove sirovine za proizvodnju, nego koristi nužne sporedne produkte već postojećih procesa. Obrada sirovina i proizvodnja se vrši lokalno, izbegavajući nepotreban transport. Iako su proizvodi dizajnirani za korišćenje na duži vremenski period, napravljeni su od biljnog, potpuno razgradivog materijala, a mogu se u potpunosti i reciklirati. Stoga, ukoliko dođe do njihovog odlaganja, potpuno je bezbedno za životnu sredinu. Eko ambalaža upotpunjuje ovu priču. Ambalažni materijal je napravljen od mešavine poljoprivrednog otpada i papira s FSC certifikatom koji se može reciklirati, koristeći pri proizvodnji 100% obnovljive izvore energije. Uz javno dostupne izvore pitke vode u gradovima, ove flaše mogu potpuno potisnuti flaširanu vodu sa polica.

Moto BEO Bottle-a je povezivanje sa prirodom i podsticanje ljudi da razmišljaju o svom uticaju na životnu sredinu. „Individualno u svakom trenutku donosimo odluke koje utiču na životnu sredinu. Proizvodnjom višekratnih proizvoda od biljnih sirovina, BEO Bottle želi da omogući svakom pojedincu da izabere ekološki prihvatljivu opciju, te da olakša implementaciju koncepta nula otpada u svakodnevnom životu.“ – ističe Damir Perkić.

BEO Bottle svoju borbu za održivu budućnost nastavlja i nakon proizvodnje. Odlučni da maksimalno iskoriste moć biljaka, za svaki prodani proizvod, zajedno sa NVO Trees for the Future (TFTF), sade stablo koje apsorbuje u proseku 15 kilograma ugljendioksida. Kako ističe Perkić, iza sebe već imaju 45.000 zasađenih stabala!

Više informacija o BEO Bottle je dostupno na: https://beolifestyle.com/en/