Istorijski gledano, industrijski i tehnološki razvoj su se od davnina oslanjali na preduzetnike. Sada, u vreme dinamičnih oscilacija u svetu biznisa i eksponencijalnog tehnološkog napretka, preduzetnici postaju kičma svetske ekonomije. Evropa na svoju zelenu tranziciju gleda kao na maraton za koji se priprema godinama, dok zemlje Zapadnog Balkana pomalo kaskaju za celinom kojoj i same geografski pripadaju. Međutim, održivo preduzetništvo može biti prečica na ovom putu.
Zašto je zeleno preduzetništvo tako važno i zbog čega se razlikuje od drugih? Ono što zeleno preduzetništvo izdvaja je sinergija tri važna aspekta: ekonomske isplativosti i održivosti; socijalne jednakosti; i zaštita i kvalitet životne sredine.
Zeleni biznisi nude proizvode/usluge koji imaju smanjeni stepen negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, te smanjuju uticaj svojih aktivnosti na okolinu kroz efikasnu upotrebu resursa, ponovnu upotrebu i reciklažu.
Iako još uvek u kontekstu pojedinačnih, izdvojenih svetlih primera, zeleni preduzetnici ipak postaju sve prepoznatljiviji, a neretko se radi upravo o visokoobrazovanim mladim, kreativnim ljudima koji se odlučuju svoju priču započeti na održiv način.
Mladi preduzetnici iz Tešnja, Muhamed Ljevaković (27), Harun Hatkić (25) i Medin Zukanović (23), doneli su hrabru odluku i na samom početku svoje karijere osnovali firmu MHM Robotiks (eng. MHM Robotics) u Bosni i Hercegovini, sa sedištem u Mrkotiću.
Uvidevši problem gomilanja ogromne količine iskorišćenih automobilskih guma u BiH, kao i njihovog čestog nepropisnog odlaganja, koje za posledicu ovakvih loših praksi se odražavaju na kvalitet vazduha i životne sredine, mladi preduzetnici su odlučili da će njihov prvi cilj biti rešavanje ovog problema.
Gledano iz perspektive cirkularne ekonomije, automobilske gume su veoma iskoristiv materijal čija je ponovna upotreba široko prepoznatljiva. Međutim, ponovna upotreba podrazumeva proces narezivanja koji zahteva određene količine resursa, energije, vremena i ljudskog rada. Proizvodnja automobilskih guma je energetski zahtevan proces. Iako je recikliranje većine komponenti guma moguće, često se zbog ljudskog nemara odlažu na divlje deponije ili se spaljuju, pritom zagađujući životnu sredinu. Recikliranje guma je poželjno, ali troši resurse. Strategija usporavanja životnog veka proizvoda (engl. slowing loops) je ekološki prihvatljivija i ukazuje da proizvod zadržava svoju vrednost u dužem vremenskom periodu. Bivši izvršni direktor Ibeja (eng. eBay) Džon Donaho je opisao ovaj pristup u jednoj rečenici: „Najzeleniji proizvod je onaj koji već postoji”.
Trenutno, na domaćem tržištu ne postoji CNC mašina za narezivanje guma, nego se to radi ručno, što dovodi do toga da većina ljudi kupuje nove gume, umesto da produžava životni vek starih. Simbioza tržišnih potreba i postojećeg ekološkog problema, dovela je ovaj mladi trio do ideje kreiranja CNC mašine za mašinsko narezivanje guma – prve na domaćem tržištu.
Narezivanje guma je tehnološki proces za ponovnu upotrebu guma, čije su prednosti produženje životnog veka gume čak 30%, što istovremeno smanjuje potrošnju goriva. Automatizacija ovog procesa povećava efikasnost procesa, smanjuje njegovo trajanje, otklanja ljudske greške i povećava sigurnost radnika.
Zanimljivo je i to da se MHM Robotiks bavi projektovanjem, programiranjem, montažom i proizvodnjom, kao i automatizacijom. Svaki deo proizvodnje mašine obavljaju sami, dizajniraju jedinstvene mašine po želji kupca, uz minimalno energetskih resursa i otpada.
„Koncepte nula otpada i cirkularne ekonomije upoznao sam za vreme studiranja u Finskoj i Nemačkoj, jednim od vodećih zemalja zelene tranzicije u Evropi. Ovaj princip se može primeniti i u zemljama Zapadnog Balkana, a mladi i obrazovani ljudi su nosioci tih promena. Nula otpada je imperativ kojim sve firme moraju težiti. Iako je to lakše postići u manjim firmama kao što je MHM Robotiks, primetno je i da veće firme rade na tome i polako usvajaju koncept nula otpada“ – ističe Medin Zukanović, mladi magistar mašinstva koji je pre osnivanja MHM Robotiksa radio na dizajniranju mašine za odvajanje bakra i plastike, u cilju daljeg recikliranja ovih sirovina.