Ekolo\u0161ka svest \u010doveka se prvi put pojavljuje u zapisima pre najmanje 5.000 godina. U tim spisima su se hvalile divlje \u0161ume u himnama, promovisalo se da ljudski \u017eivot treba odr\u017eavati u skladu sa prirodom, a Buda je u\u010dio o saose\u0107anju za sva \u017eiva bi\u0107a. U mesopotamskom epu o Gilgame\u0161u je postojao strah od uni\u0161tavanja \u0161uma i isu\u0161ivanja mo\u010dvara. U staroj gr\u010dkoj mitologiji, kada se lovac Orion zaklinje da \u0107e pobiti sve \u017eivotinje, Geja se usprotivila i stvorila je velikog \u0161korpiona da ubije Oriona. U Severnoj Americi, domoroda\u010dki poglavica iz plemena \u201ePawnee\u201c je rekao antropolo\u0161kinji Natali Kertis: \u201eTirava, onaj iznad, nije pri\u010dao direktno sa ljudima – pokazao se u vidu zveri i od zveri, zvezda, Sunca i Meseca, ljudi treba da u\u010de.\u201c Neke od naranijih ljudskih pri\u010da sadr\u017ee pouke o svetosti divljine, va\u017enosti obuzdavanja \u010dovekove potrebe za kontrolom i na\u0161oj obavezi da brinemo o o\u010duvanju prirode.<\/p>\n
Dana\u0161nji problemi zaga\u0111enja \u017eivotne sredine vuku korene jo\u0161 od po\u010detka industrijske revolucije. Revolucija je, kao i svaka druga, donela sa sobom promene kako dobre, tako i one lo\u0161e. Dobre strane su ubrzani tehnolo\u0161ki napredak \u010diji se razvoj i dan danas nastavlja. Me\u0111utim, sve ve\u0107e kr\u010denje \u0161uma, iskopavanje sirovina u rudnicima, izgradnja novih fabrika postepeno dovodi do zaga\u0111enja vazduha, vode i zemlji\u0161ta, gde \u0161tetu trpe kako biljke i \u017eivotinje, tako i \u010dovek.<\/p>\n
No, va\u017eno je naglasiti da me\u0111u nama jo\u0161 uvek ima istinskih heroja koji se kontinuirano bore za o\u010duvanje prirodnih bogatstava, efikasno i obazrivo kori\u0161tenje resursa \u2013 \u0161uma, vode, zemlji\u0161ta i zraka, o\u010duvanje biodiverziteta i prirodnih ekosistema. Mi ih danas nazivamo ekolo\u0161kim aktivistima.<\/p>\n
Kako bismo iz prve ruke saznali kako to izgleda biti ekolo\u0161ki aktivista u Srbiji, obratili smo se gospo\u0111i Milici Luki\u0107, mladoj istra\u017eiva\u010dici \u2013 pripravnici na Geografskom fakultetu u Beogradu od 2018. godine, koja aktivno sara\u0111uje sa organizacijom ORCA i inicijativom \u201eZa manje sme\u0107a i vi\u0161e sre\u0107e \u2013 Zero & Low Waste Serbia\u201c<\/em>. U okviru nau\u010dnog i stru\u010dnog rada Luki\u0107 se bavi istra\u017eivanjima, studijama i projektima iz oblasti prostornog planiranja, za\u0161tite \u017eivotne sredine, urbane bioklimatologije i odr\u017eivog upravljanja otpadom. Na\u0161a sagovornica je \u010dlanica Me\u0111unarodne asocijacije za urbanu klimu (eng. International Association for Urban Climate IAUC)<\/em>, Asocijacije Prostornih Planera Srbije, Srpskog Geografskog Dru\u0161tva, Dru\u0161tva za za\u0161titu i prou\u010davanje ptica Srbije i Planinarsko-sportskog kluba \u201ePobeda\u201c. Milicu Luki\u0107 smo pitali koji su naj\u010de\u0161\u0107i problemi sa kojima se susrela kao ekolo\u0161ka aktivistkinja i koliko je akademska zajednica u Srbiji ekolo\u0161ki aktivna?<\/strong><\/p>\n Problemi sa kojima se naj\u010de\u0161\u0107e susre\u0107em i koje smatram jednim od najzna\u010dajnijih jesu definitivno problemi u komunikaciji nadle\u017enih institucija, javnih preduze\u0107a i donosilaca odluka sa jedne strane i sa druge strane gra\u0111ana i organizacija civilnog dru\u0161tva. Smatram da smo izgubili kulturu dijaloga, u\u010de\u0161\u0107e javnosti u procesu dono\u0161enja odluka koje se direktno ti\u010du kvaliteta na\u0161eg \u017eivota je svedeno na minimum. Odluke se \u010desto donose netransparentno, \u010desto izostaje adekvatno informisanje i edukacija \u0161ire javnosti o ekolo\u0161kim problemima, \u0161to je neopravdano jer \u017eivimo u doba kada je mogu\u0107e brzo i lako podeliti proverene, jasne i va\u017ene informacije sa gra\u0111anima. <\/em><\/p>\n \u0160to se ti\u010de akademske zajednice u Srbiji, mogu re\u0107i da je jedan deo akademske zajednice izuzetno aktivan. Nije zanemarljiv broj istra\u017eiva\u010da, nau\u010dnika i profesora koji se aktivno bave razli\u010ditim aspektima za\u0161tite \u017eivotne sredine i to rade vrlo uspe\u0161no. Me\u0111utim, postoji i onaj deo akademske zajednice koji je jo\u0161 uvek rekla bih \u201euspavan\u201c i pravo je vreme da se svi razdrmamo. Smatram da je na akademskoj zajednici velika odgovornost i da svoje znanje, stru\u010dnost i ve\u0161tine moramo koristiti u ime javnog interesa i za kreiranje bolje budu\u0107nosti za sve. <\/em><\/p>\n Na pitanje da li nam mo\u017ee opisati na\u010din na koji pristupa problemima za\u0161tite \u017eivotne sredine, odnosno kako u\u010destvuje u ekolo\u0161kom aktivizmu i koliko joj njena struka poma\u017ee u tome<\/strong>, Milica odgovara:<\/p>\n Moja struka, odnosno moje obrazovanje mi je upravo i bilo jedan od glavnih pokreta\u010da. Tokom studija izuzetno su me privukli svi predmeti vezani za za\u0161titu \u017eivotne sredine, a posebno me je zainteresovala tema otpada u kojoj sam i diplomirala i masterirala. Struka mi jako poma\u017ee jer me i dan danas motivi\u0161e da se stalno usavr\u0161avam i dalje napredujem kako bih mogla da doprinesem odr\u017eivijem razvoju na\u0161eg dru\u0161tva. <\/em><\/p>\n U svom ekolo\u0161kom radu, pre svega se fokusiram na edukaciju, \u0161irenje korisnih saveta i informacija o razli\u010ditim aspektima \u017eivotne sredine jer smatram da je osnova svake velike dru\u0161tvene promene u obrazovanju, kako kod mladih, tako i kod starijih. Ukoliko smo dobro informisani mo\u017eemo da donosimo dobre odluke. Volim da svojim primerom motivi\u0161em druge na promenu!<\/em><\/p>\n Na pitanje o tome kako je njena inicijativa<\/strong> Za manje sme\u0107a i vi\u0161e sre\u0107e \u2013 Zero & Low Waste Serbia uticala na promenu svesti javnosti o za\u0161titi \u017eivotne sredine, <\/strong>Milica isti\u010de:<\/p>\n Na\u0161a inicijativa raste iz dana u dan. Za ne\u0161to vi\u0161e od tri godine postojanja uspela je da okupi preko 20 000 ljudi koji \u017eele da nau\u010de vi\u0161e o tome kako mogu da \u017eive na odr\u017eiviji na\u010din. Kako da smanje koli\u010dine otpada koje proizvode, kako da \u0161tede va\u017ene prirodne resurse, kako da recikliraju ili kompostiraju svoj otpad i sl. Jednostavno, kako da svoje \u017eivotne navike izmene na na\u010din da doprinesu o\u010duvanju prirode. <\/em><\/p>\n Milicu smo pitali koliko je iz dosada\u0161njeg iskustva rada u oblasti primetila da su mladi zainteresovani za ekolo\u0161ki aktivizam<\/strong>, a ona nam obja\u0161njava:<\/p>\n Mislim da su mladi vi\u0161e nego ikada zainteresovani za probleme \u017eivotne sredine, samim tim i za ekolo\u0161ki aktivizam. Za razliku od svojih roditelja, mladi se danas radjaju i odrastaju u dru\u0161tvu koje se nalazi pod pretnjom velike ekolo\u0161e krize, koju su izazvale starije generacije, a \u010dije \u0107e posledice (ukoliko je ne spre\u010dimo) ose\u0107ati upravo dana\u0161nje mlade generacije i budu\u0107i nara\u0161taji. Svima nam je dobro poznat fenomen Grete Thunberg i globalnog pokreta \u201eFridays For Future\u201c iliti \u201ePetkom za budu\u0107nost\u201c koji je pokrenuo lavinu ekolo\u0161kih protesta mladih \u0161irom sveta. Svedoci smo toga da mladi sve \u010de\u0161\u0107e daju podr\u0161ku ne samo globalnim, ve\u0107 i lokalnim ekolo\u0161kim pokretima i akcijama. Mislim da u svakom dru\u0161tvu i u svakoj zajednici postoji bar po jedna mlada Greta. <\/em><\/p>\n Na poslednje pitanje, koliko smatra da je projekat \u201eOp\u0161tine sa nula otpada\u201c va\u017ean za \u0161irenje svesti o za\u0161titi \u017eivotne sredine<\/strong>, Milica ka\u017ee:<\/p>\n Izuzetno! Ovakvi projekti spu\u0161taju se na nivo lokala, do malih zajednica i direktno doprinose edukaciji javnosti i daju primere dobre prakse. Kada je lokalna zajednica osna\u017eena, ona mo\u017ee poslu\u017eiti kao model po kom se mogu organizovati i druge lokalne zajednice. <\/em><\/p>\n Posebno bih istakla zna\u010daj ovog projekta koji je prekograni\u010dnog tipa, te povezuje dodatno stanovnike susednih dr\u017eava u borbi za jednu \u010distiju i zdraviju budu\u0107nost. <\/em><\/p>\n Projekat Op\u0161tine sa nula otpada finansira Evropska unija u okviru IPA programa prekograni\u010dne saradnje Srbija \u2013 Bosna i Hercegovina<\/a> 2014-2020 sa ciljem postizanja dugoro\u010dne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedni\u010dkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije projekat nastoji oja\u010dati odr\u017eivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograni\u010dnog podru\u010dja Srbija \u2013 BiH. Implementacija je zapo\u010dela 1. marta 2021. godine, a traja\u0107e 24 meseca. Telo za ugovaranje projekta je Ministarstvo finansija Republike Srbije (CFCU). Ukupni bud\u017eet projekta je 413.608,44 EUR, od \u010dega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.<\/p>\n Uz slogan Brojimo do nula<\/strong>, u okviru projekta je pokrenuta kampanja na dru\u0161tvenim mre\u017eama Facebook<\/a> i LinkedIn<\/a> koja ima za cilj ja\u010danje javne svesti u prekograni\u010dnom podru\u010dju. Vi\u0161e informacija prona\u0111ite na zvani\u010dnoj veb stranici projekta<\/a>, a da redovno primate obave\u0161tenja o realizaciji projektnih aktivnosti i postignutim rezultatima, pretplatite se na projektni bilten<\/a>.<\/p>\n Intervju sa gospo\u0111om Milicom Luki\u0107 je realizovan u okviru projekta Op\u0161tine sa nula otpada.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ekolo\u0161ka svest \u010doveka se prvi put pojavljuje u zapisima pre najmanje 5.000 godina. U tim spisima su se hvalile divlje \u0161ume u himnama, promovisalo se da ljudski \u017eivot treba odr\u017eavati u skladu sa prirodom, a Buda je u\u010dio o saose\u0107anju za sva \u017eiva bi\u0107a. U mesopotamskom epu o Gilgame\u0161u je postojao strah od uni\u0161tavanja \u0161uma […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3024,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_mi_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0},"categories":[172],"tags":[],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/opstinesanulaotpada.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3019"}],"collection":[{"href":"https:\/\/opstinesanulaotpada.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/opstinesanulaotpada.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/opstinesanulaotpada.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/opstinesanulaotpada.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3019"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/opstinesanulaotpada.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3019\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3023,"href":"https:\/\/opstinesanulaotpada.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3019\/revisions\/3023"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/opstinesanulaotpada.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3024"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/opstinesanulaotpada.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3019"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/opstinesanulaotpada.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3019"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/opstinesanulaotpada.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3019"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}