Brojimo do nula: Znamo li pravilno odlagati otpad?

Otpad se smatra jednim od najznačajnijih i najvećih ekoloških problema savremenog doba. Zbog svojih aktivnosti i potrošačkih navika koje je stekao modernim i užurbanim životom, čovek je postao odlučujući faktor u promenama kvaliteta životne sredine. Zapravo, čovek je jedino živo biće na planeti Zemlji koje proizvodi i ostavlja za sobom otpad!

Odlagališta otpada u prošlosti su bila odabrana kao optimalno rešenje za njegovo upravljanje i odlaganje, jer su količine otpada bile neznatne. Danas se više ne možemo voditi načinom života koji se temelji na ubeđenju kako su sirovine jeftine i neiscrpne i navikama da proizvode koristimo samo jednom, a zatim odbacimo.Važno odvojeno prikupiti i odložiti u predviđena spremišta proizvode koji se mogu reciklirati ili na neki drugi način ponovno iskoristiti.

Prema procenama stručnjaka 60% otpada, ukoliko se pravilno odvoji i odloži, može se reciklirati ili prenameniti. Naime, više od 2/3 otpada iz domaćinstva moguće je odvojiti i ponovo iskoristiti. Nepravilnim odvajanjem otpada ne iskorišćavaju se vredne sirovine i resursi za izradu novih proizvoda, a više od 88% otpada iz domaćinstva završi na deponijama.

Sistemi odvojenog prikupljanja i upravljanja otpadom čine sanitarne deponije, reciklažni centri, postrojenja za tretman otpada, ali i efikasna javna-komunalna preduzeća koja posluju po modelima zasnovanim na poslovno – ekonomskoj kalkulaciji. Ipak, ovaj celokupan kružni proces počinje u našim domovima.

Šta se nalazi u vrećama za smeće u našim domaćinstvima? Koliko puta smo u istu vreću bacili plastični pribor, praznu flašu od ulja ili iskorišćeni sunđer za pranje sudova? Odvojenim sakupljanjem otpada, moguće je znatno smanjiti količinu otpada koja se mora odložiti. Odvojeno prikupljanje je ključno, jer mešanjem različitih vrsta otpada nepovratno gubimo njihova korisna svojstva i pretvaramo otpad u smeće. Pomešamo li papir sa mokrim frakcijama kuhinjskog otpada, taj papir više ne možemo reciklirati. Samo jedan krivi sastojak može od korisnih i vrednih sirovina napraviti neiskoristivi otpad!

Glavni principi kojima se vodi pravilno upravljanje otpadom su: odvajanje otpada po vrstama kako bi se olakšala njegova kasnija obrada i sprečavanje stvaranja novog otpada. Zato moramo odvojeno prikupljati i odlagati otpada u posebna odlagališta za različite sastave otpadnih materijala bilo da je reč o papiru, staklu, plastici, metalu, bio-otpadu,kao i o građevinskom, kabastom ili električnom i elektronskom otpadu – jer ih jedino tako možemo pravilno pripremiti za postupke popravke, reciklaže ili prenamene.

Uvođenje navike za odvajanje otpada zahteva trud, ali je jednostavno! Odvajanje otpada možemo postepeno uvoditi kao životnu naviku, a najvažniji i prvi korak je organizovanje mesta za odvajanje otpada u sopstvenom domaćinstvu. Stara kartonska kutija od nekog kućnog aparata može poslužiti kao idealna spremište za skladištenje iskorišćenog papira i kartona. Staklenu ambalažu takođe možemo odlagati u staru kartonsku kutiju. Za odlaganje plastične, metalne i tetrapak ambalaže dovoljno nam je jedno spremište ili veća posuda. Bitno je samo odložiti čistu ambalažu, bez ostataka hrane. Na kraju, samo mali procenat otpada iz domaćinstva će završiti u kanti za otpad.

Odvajanjem biorazgradivog otpada smanjuju se emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, a jedan od najpoznatijih načina tretiranja takvog otpada je kompostiranje. Kompostiranje je najstariji način recikliranja otpada koji za rezultat ima nastanak komposta, hranjive podloge koja se sastoji od minerala i humusa, a kompostiranje se može raditi samostalno ili u zajednici. Više od 1/3 ukupnog otpada koji nastaje u domaćinstvima je organskog porekla. Kompostom se smanjuje potreba za veštačkim đubrivima koji štete zemljištu, a ukoliko završe u tokovima pitke vode veštačka đubriva mogu biti opasna i po zdravlje ljudi.

Odvojeno prikupljanje je ključno za upravljanje otpadom na održiv način i za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji. Postavljanjem odgovarajućih sistema podsticaja i infrastrukture za odvojeno sakupljanje domaćinstva će moći sortirati otpad na izvoru nastanka. Za uspeh odvojenog prikupljanja potrebna su četiri elementa – ekonomski podsticaji, sprovođenje zakona, prilagođena infrastruktura za odvojeno prikupljanje i ojačana svest stanovništva.

Za redovno praćenje realizacije projektnih aktivnosti pridružite se zajednici Brojimo do nula na Facebook i LinkedIn mrežama.

Opštine sa nula otpada: Ekološki aktivisti – heroji današnjice

Ekološka svest čoveka se prvi put pojavljuje u zapisima pre najmanje 5.000 godina. U tim spisima su se hvalile divlje šume u himnama, promovisalo se da ljudski život treba održavati u skladu sa prirodom, a Buda je učio o saosećanju za sva živa bića. U mesopotamskom epu o Gilgamešu je postojao strah od uništavanja šuma i isušivanja močvara. U staroj grčkoj mitologiji, kada se lovac Orion zaklinje da će pobiti sve životinje, Geja se usprotivila i stvorila je velikog škorpiona da ubije Oriona. U Severnoj Americi, domorodački poglavica iz plemena „Pawnee“ je rekao antropološkinji Natali Kertis: „Tirava, onaj iznad, nije pričao direktno sa ljudima – pokazao se u vidu zveri i od zveri, zvezda, Sunca i Meseca, ljudi treba da uče.“ Neke od naranijih ljudskih priča sadrže pouke o svetosti divljine, važnosti obuzdavanja čovekove potrebe za kontrolom i našoj obavezi da brinemo o očuvanju prirode.

Današnji problemi zagađenja životne sredine vuku korene još od početka industrijske revolucije. Revolucija je, kao i svaka druga, donela sa sobom promene kako dobre, tako i one loše. Dobre strane su ubrzani tehnološki napredak čiji se razvoj i dan danas nastavlja. Međutim, sve veće krčenje šuma, iskopavanje sirovina u rudnicima, izgradnja novih fabrika postepeno dovodi do zagađenja vazduha, vode i zemljišta, gde štetu trpe kako biljke i životinje, tako i čovek.

No, važno je naglasiti da među nama još uvek ima istinskih heroja koji se kontinuirano bore za očuvanje prirodnih bogatstava, efikasno i obazrivo korištenje resursa – šuma, vode, zemljišta i zraka, očuvanje biodiverziteta i prirodnih ekosistema. Mi ih danas nazivamo ekološkim aktivistima.

Kako bismo iz prve ruke saznali kako to izgleda biti ekološki aktivista u Srbiji, obratili smo se gospođi Milici Lukić, mladoj istraživačici – pripravnici na Geografskom fakultetu u Beogradu od 2018. godine, koja aktivno sarađuje sa organizacijom ORCA i inicijativom „Za manje smeća i više sreće – Zero & Low Waste Serbia“. U okviru naučnog i stručnog rada Lukić se bavi istraživanjima, studijama i projektima iz oblasti prostornog planiranja, zaštite životne sredine, urbane bioklimatologije i održivog upravljanja otpadom. Naša sagovornica je članica Međunarodne asocijacije za urbanu klimu (eng. International Association for Urban Climate IAUC), Asocijacije Prostornih Planera Srbije, Srpskog Geografskog Društva, Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Planinarsko-sportskog kluba „Pobeda“. Milicu Lukić smo pitali koji su najčešći problemi sa kojima se susrela kao ekološka aktivistkinja i koliko je akademska zajednica u Srbiji ekološki aktivna?

Problemi sa kojima se najčešće susrećem i koje smatram jednim od najznačajnijih jesu definitivno problemi u komunikaciji nadležnih institucija, javnih preduzeća i donosilaca odluka sa jedne strane i sa druge strane građana i organizacija civilnog društva. Smatram da smo izgubili kulturu dijaloga, učešće javnosti u procesu donošenja odluka koje se direktno tiču kvaliteta našeg života je svedeno na minimum. Odluke se često donose netransparentno, često izostaje adekvatno informisanje i edukacija šire javnosti o ekološkim problemima, što je neopravdano jer živimo u doba kada je moguće brzo i lako podeliti proverene, jasne i važne informacije sa građanima.

Što se tiče akademske zajednice u Srbiji, mogu reći da je jedan deo akademske zajednice izuzetno aktivan. Nije zanemarljiv broj istraživača, naučnika i profesora koji se aktivno bave različitim aspektima zaštite životne sredine i to rade vrlo uspešno. Međutim, postoji i onaj deo akademske zajednice koji je još uvek rekla bih „uspavan“ i pravo je vreme da se svi razdrmamo. Smatram da je na akademskoj zajednici velika odgovornost i da svoje znanje, stručnost i veštine moramo koristiti u ime javnog interesa i za kreiranje bolje budućnosti za sve.

Na pitanje da li nam može opisati način na koji pristupa problemima zaštite životne sredine, odnosno kako učestvuje u ekološkom aktivizmu i koliko joj njena struka pomaže u tome, Milica odgovara:

Moja struka, odnosno moje obrazovanje mi je upravo i bilo jedan od glavnih pokretača. Tokom studija izuzetno su me privukli svi predmeti vezani za zaštitu životne sredine, a posebno me je zainteresovala tema otpada u kojoj sam i diplomirala i masterirala. Struka mi jako pomaže jer me i dan danas motiviše da se stalno usavršavam i dalje napredujem kako bih mogla da doprinesem održivijem razvoju našeg društva.

U svom ekološkom radu, pre svega se fokusiram na edukaciju, širenje korisnih saveta i informacija o različitim aspektima životne sredine jer smatram da je osnova svake velike društvene promene u obrazovanju, kako kod mladih, tako i kod starijih. Ukoliko smo dobro informisani možemo da donosimo dobre odluke. Volim da svojim primerom motivišem druge na promenu!

Na pitanje o tome kako je njena inicijativa Za manje smeća i više sreće – Zero & Low Waste Serbia uticala na promenu svesti javnosti o zaštiti životne sredine, Milica ističe:

Naša inicijativa raste iz dana u dan. Za nešto više od tri godine postojanja uspela je da okupi preko 20 000 ljudi koji žele da nauče više o tome kako mogu da žive na održiviji način. Kako da smanje količine otpada koje proizvode, kako da štede važne prirodne resurse, kako da recikliraju ili kompostiraju svoj otpad i sl. Jednostavno, kako da svoje životne navike izmene na način da doprinesu očuvanju prirode.

Milicu smo pitali koliko je iz dosadašnjeg iskustva rada u oblasti primetila da su mladi zainteresovani za ekološki aktivizam, a ona nam objašnjava:

Mislim da su mladi više nego ikada zainteresovani za probleme životne sredine, samim tim i za ekološki aktivizam. Za razliku od svojih roditelja, mladi se danas radjaju i odrastaju u društvu koje se nalazi pod pretnjom velike ekološe krize, koju su izazvale starije generacije, a čije će posledice (ukoliko je ne sprečimo) osećati upravo današnje mlade generacije i budući naraštaji. Svima nam je dobro poznat fenomen Grete Thunberg i globalnog pokreta „Fridays For Future“ iliti „Petkom za budućnost“ koji je pokrenuo lavinu ekoloških protesta mladih širom sveta. Svedoci smo toga da mladi sve češće daju podršku ne samo globalnim, već i lokalnim ekološkim pokretima i akcijama. Mislim da u svakom društvu i u svakoj zajednici postoji bar po jedna mlada Greta.

Na poslednje pitanje, koliko smatra da je projekat „Opštine sa nula otpada“ važan za širenje svesti o zaštiti životne sredine, Milica kaže:

Izuzetno! Ovakvi projekti spuštaju se na nivo lokala, do malih zajednica i direktno doprinose edukaciji javnosti i daju primere dobre prakse. Kada je lokalna zajednica osnažena, ona može poslužiti kao model po kom se mogu organizovati i druge lokalne zajednice.

Posebno bih istakla značaj ovog projekta koji je prekograničnog tipa, te povezuje dodatno stanovnike susednih država u borbi za jednu čistiju i zdraviju budućnost.

Projekat Opštine sa nula otpada finansira Evropska unija u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije projekat nastoji ojačati održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH. Implementacija je započela 1. marta 2021. godine, a trajaće 24 meseca. Telo za ugovaranje projekta je Ministarstvo finansija Republike Srbije (CFCU). Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR, od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.

Uz slogan Brojimo do nula, u okviru projekta je pokrenuta kampanja na društvenim mrežama Facebook i LinkedIn koja ima za cilj jačanje javne svesti u prekograničnom području. Više informacija pronađite na zvaničnoj veb stranici projekta, a da redovno primate obaveštenja o realizaciji projektnih aktivnosti i postignutim rezultatima, pretplatite se na projektni bilten.

Intervju sa gospođom Milicom Lukić je realizovan u okviru projekta Opštine sa nula otpada.

Brojimo do nula: Prva konferencija okupila preko 100 učesnika prekograničnog područja

Preko 400 evropskih gradova je prepoznalo koncept nula otpada kao pokretač društveno – ekonomskog razvoja lokalnih zajednica i strateški se opredelilo ka njemu. Vodeći se evropskim praksama, kroz IPA projekat prekogranične saradnje Opštine sa nula otpada nastoji se doprineti jačanju ekonomskog razvoja u šest pilot opština: Visoko, Ilijaš, Sarajevo Centar, Bajina Bašta, Vladimirci i Krupanj.

U okviru projekta, 16. i 17. decembra 2021. godine održana je konferencija Brojimo do nula – Opštine sa nula otpada. Bila je to prva od dve planirane konferencije, koje za cilj imaju promociju EU standarda, politika i praksi za povećanje resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom u prekograničnom području.

Tokom dvodnevne online konferencije, ukupno 18 vrhunskih predavača i predavačica iz Srbije i Bosne i Hercegovine je podelilo svoja znanja i iskustva sa preko 100 učesnika iz javnih komunalnih preduzeća, jedinica lokalne samouprave, ministarstava nadležnih za resore upravljanja otpadom, održivog razvoja i zaštite životne sredine, zelenih preduzetnika, učenika i nastavnog osoblja iz obrazovnih ustanova, kao i ostalih relevantnih institucija i organizacija.

Prvi dan konferencije bio je posvećen promociji iskustava dobrog upravljanja resursno efikasnijim sektorom od strane institucija iz BiH i Srbije, kao i lokalnim inicijativama za postizanje nula otpada, dok se drugog dana govorilo o nula otpada i cirkularnoj ekonomiji kao pokretačima ekonomskog razvoja, kao i naporima pripadnika lokalnih zajednica u kontekstu podizanja javne svesti o održivim praksama potrošnje i proizvodnje.

Neke od ključnih poruka konferencije su:

  • Usklađivanje postojećih zakona sa konceptom cirkularne ekonomije, izvršenje revizije industrijske politike i razvijanje saradnje sa privatnim sektorom, saradnja sa lokalnim zajednicama i studije o ključnim temama vodilje su ka daljem napretku i usvajanju Zelene agende za Zapadni Balkan i pronalaženju rešenja za usvajanje svih stavki tog dokumenta.
  • Otpad nije odgovornost pojedinca i tiče se svih nas! – Da bi koncept nula otpada zaživeo u praksi neophodno je podsticati održivo upravljanje resursima, osposobljavati kreatore politika, aktivno uključiti zajednicu i raditi na razvoju infrastrukture za odvojeno prikupljanje i tretman otpada.
  • U sistem upravljanja otpadom je potrebno uključiti i neformalne sakupljače otpada, pripadnike socijalno ugroženih kategorija i usmeriti ih na mesto sakupljanja otpada i pružiti im određenu formalnu ulogu. Za primer se navodi jedna lokalna firma koja ističe da do 40% ukupnih prihoda dolazi od strane neformalnih sakupljača otpada.
  • Produžena odgovornost proizvođača je preporuka EU za poboljšano sakupljanje posebnih kategorija otpada kao što su električni i ambalažni otpad. U obe zemlje je neophodno raditi na jačanju saradnje između operatera sistema za posebne kategorije otpada i jedinica lokalne samouprave, koje još uvek nisu u dovoljnoj meri prepoznale višestruke koristi sistema produžene odgovornosti.
  • Zelene javne nabavke su naša budućnost i podrazumevaju nabavku roba i usluga koje su kroz celi životni vek upotrebe u skladu sa „zelenim kriterijumima“. BiH i Srbija moraju prepoznati moć zelenih javnih nabavki kao moćnog alata za sprečavanje nastanka otpada.
  • Opasan otpad koji završava u prirodi i tako dalje ugrožava životnu sredinu, kao što su otpadna ulja koja su vrlo kancerogena, predstavljaju izuzetan resurs. Da bi ovaj resurs mogao pravilno da se iskoristi potrebna su adekvatna zakonska rešenja i bolja institucionalna kontrola upravljanja ovakvim vrstama otpada.
  • Pored uloge države koja treba da uspostavi pravni okvir i obezbedi doslednu primenu propisa kako bi se cirkularna ekonomija razvijala, ne treba zanemariti ni ulogu građana. Potrebno je da svako od nas promeni pre svega potrošačku svest, a onda i usvoji pravila adekvatnog odlaganja otpada. Birajući proizvode od eko materijala, sa dužim vekom trajanja, svaki pojedinac može da doprinese smanjenju otpada koji odlazi na deponije.
  • Za razvoj poslovnih ideja baziranih na konceptu cirkularne ekonomije ključan je tzv. „triple helix“ odnosno saradnja između obrazovnih institucija, privrednog sektora i donosioca odluka. Jedinice lokalne samouprave trebaju prepoznati i značaj EU fondova i usmeriti napore za podršku razvoja zelenog preduzetništva.
  • U obrazovne sisteme je neophodno integrisati tematiku zaštite životne sredine jer su mladi naraštaji zapravo ambasadori pozitivnih promena.

Uz slogan „Brojimo do nula“, Evropska unija je u cilju unapređenja društveno – ekonomskog razvoja u prekograničnom području između Srbije i Bosne i Hercegovine finansijski podržala sprovođenje ovog projekta koji nastoji ojačati održivi razvoj u 6 jedinica lokalne samouprave. Primenom ciljanih i konkretnih akcija projekat zajedno implementiraju Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21 iz Sarajeva (BiH) i Inženjeri zaštite životne sredine – EEG iz Novog Sada (Srbija). Projekat je započeo u martu 2021. godine i trajaće dve godine, a ukupna vrednost projekta je 413.608,44 evra. Telo za ugovaranje ovog projekta je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU), Republike Srbije.

Nadležna ministarstva podržala projekat Opštine sa nula otpada

Projektni tim „Opštine sa nula otpada“ je u junu i julu 2021. godine imao pune ruke posla. Kako je najavljeno ranije, projektni tim je realizovao sastanke sa ministarstvima nadležnim za obrazovanje i zaštitu životne sredine u prekograničnom području između Srbije i Bosne i Hercegovine.

S ciljem uključivanja svih interesnih strana i osiguranja sistemske podrške implementaciji projektnih aktivnosti, Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21održao je sastanke sa predstavnicima četiri nadležna ministarstva u Bosni i Hercegovini:

U međuvremenu u Beogradu,Inženjeri zaštite životne sredine – EEG održali su sastanke sa predstavnicima i predstavnicamaMinistarstva zaštite životne sredine Republike Srbije.

Predstavnici i predstavnice institucija suna sastancima detaljno upoznati saciljevima projekta, aktivnostima koje će se u okviru projekta primenjivati u pilot opštinama i pilot školama projektnog područja, kao i sa očekivanim rezultatima. Na sastancima su definisane i uloge, odgovornosti i obaveze interesnih strana, oblici dalje međusobne komunikacije, kao i konkretneaktivnosti čijoj implementaciji ministarstva mogu doprineti.

Iako će implementacija projektnih aktivnosti najviše pozitivnih promena doneti sistemu upravljanja otpadom, ostvarenje trajnog napretka u ovoj oblasti iziskuje promenu mentaliteta i odnosa stanovništva premaproblemu.U tu svrhu, projektne aktivnosti uključuju ​​jačanje kapaciteta svih interesnih strana, kao i jačanje javne svesti. U skladu sa projektnim pristupom, koji je holistički i preventivankao i sam koncept nula otpada, aktivnosti su usmerene direktno na obrazovni sistem koji će biti podržan uvođenjem vannastavnog programa o cirkularnoj ekonomiji i konceptu nula otpada u šest pilot srednjih škola u prekograničnom području:

Pilot škole će, osim obuke za nastavnike i nastavnice i učenike i učenice, dobiti opremu za reciklažu koja će se koristiti za praktičnu nastavu.

Predstavnici i predstavnice ministarstava izrazili su zadovoljstvo, te iskazali veliki interes za učešće u realizaciji projektnih aktivnosti, a fokus diskusije bio je upravo na vannastavnom programu za pilot škole. Prisutni su imali priliku da se upoznaju i sa osnovnim postulatima cirkularne ekonomije i koncepta nula otpada, a govorilo se i o značaju koji uvođenje vannastavnog programa u srednje škole ima za pojedince i pojedinke, ali i vaspitanje društva u celini.

Evropska unija finansira projekat „Opštine sa nula otpada“ u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije projekat nastoji da ojača održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH. Zajedno ga od 1. marta 2021. godine realizuju Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21 iz Sarajeva (BiH) i Inženjeri zaštite životne sredine – EEG iz Novog Sada (Srbija) i trajaće 24 meseca. Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR,  od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.

Za detaljnije informacije o projektu i redovno praćenje projektnih aktivnosti pridružite se zajednici Brojimo do nula na društvenim mrežama Facebook i LinkedIn.

Projektni tim u poseti pilot opštinama: Jesmo li spremni za Opštine sa nula otpada?

Projektni tim „Opštine sa nula otpada“(eng. Zero Waste Municipalities) je mesec april 2021. godine iskoristio za posete pilot opštinama projekta i realizovao inicijalne sastanke sa predstavnicima i predstavnicama opština, javnih komunalnih preduzeća, te pilot škola u kojima će se u naredne dve godine sprovoditi projektne aktivnosti. Sastanci su održani u ukupno 6 pilot opština projektnog područja – 3 u Srbiji i 3 u Bosni i Hercegovini. Projektni partner u Bosni i Hercegovini, Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21 posetio je Visoko, Ilijaš i Sarajevo Centar, dok su sastanke u Bajinoj Bašti, Krupnju i Vladimircimaodržali Inženjeri zaštite životne sredine – EEG.

Sastanci u pilot opštinama

Predstavnici i predstavnice gradskih/opštinskih uprava, javnih komunalnih preduzeća i pilot škola imali su priliku da se upoznaju sa modelom cirkularne ekonomije i konceptom nula otpada (eng. Zero Waste concept), kao i sa projektnim ciljevima i aktivnostima koje će biti implementirane u 6 pilot opština. Za svaku od njih, projektom je predviđeno:

  • Razvoj Akcionog plana za nula otpada
  • Razvoj tehničko – investicione dokumentacije za nula otpada
  • Razvoj interaktivne GIS mape lokalnih divljih deponija na području pilot opštine
  • Čišćenje odabrane divlje deponije na području pilot opštine
  • Nabavka i instalacija kontejnera i kompostera za odvojeno prikupljanje otpada za domaćinstva kao i opreme za javna komunalna preduzeća.

Budući da je jačanje kapaciteta jedan od specifičnih ciljeva projekta, u tom pogledu za predstavnike i predstavnice javnih komunalnih preduzeća u pilot opštinama biće organizovane trening edukacije na temu koncepta Nula otpada (eng. Zero Waste concept), kao i monitoringa i izveštavanja o komunalnom otpadu. Razmena znanja i dobrih praksi biće ostvarena kroz zajedničku studijsku posetu Regionalnom centru za upravljanje otpadom u Mariboru, Slovenija.

Predstavnici i predstavnice javnih komunalnih preduzeća na sastancima su istakli da su divlje deponije, zastarela mehanizacija, nepristupačnost terena, te velike količine animalnog otpada kojeg nisu u mogućnosti adekvatno da zbrinu samo neki od izazova sa kojima se susreću.  Predstavnici i predstavnice pilot opština su iskazali veliki interes za učešće u implementaciji projekta pri čemu su istakli da će im podrška u izradi akcionih planova i tehničko-investicione dokumentacije biti od velike pomoći. Uz navedeno, učesnici i učesnice sastanaka složili su se da je stavljanje fokusa na jačanje javne svesti o posledicama neadekvatnog upravljanja otpadom ključno za ostvarenje napretka na polju socio-ekonomskog razvoja prekograničnog područja.

Obrazovanje kao temelj promene

Uzimajući u obzir da se istinske trajne promene u kulturi življenja i načinu shvatanja upravljanja otpadom mogu realizovati samo ukoliko implementacija projekta uključi mlađu populaciju kao interesnu stranu, za srednjoškolce i srednjoškolke prekograničnog područja projekatpredviđa uvođenje vannastavnog programa o cirkularnoj ekonomiji i konceptu nula otpada. Unavedenim pilot opštinama izabrana je po jedna pilot srednja škola u kojoj će učenici i učenice imati prilikuda se upoznaju sa konkretnim primerima zelene ekonomije, i tako stečeno znanje praktično primene u školskim radionicama za koje će oprema biti obezbeđena u okviru projekta „Opštine sa nula otpada“.

U nastavku sprovođenja projektnih aktivnosti, projektni tim će uspostaviti saradnju sa ministarstvima zaštite životne, takođe i sa ministarstvima nauke, obrazovanja i vaspitanjaprekograničnog područja, i takousaglasiti kurikulum vannastavnog programa za 6 pilot škola.

Evropska unija finansira projekat „Opštine sa nula otpada“ u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije projekat nastoji da ojača održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH. Zajedno ga od 1. marta 2021. godine realizuju Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21 iz Sarajeva (BiH) i Inženjeri zaštite životne sredine – EEG iz Novog Sada (Srbija) i trajaće 24 meseca. Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR,  od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.

Za detaljnije informacije o projektu i redovno praćenje projektnih aktivnosti pridružite se zajednici Brojimo do nula na društvenim mrežama Facebook i LinkedIn.

Hajde da Brojimo do nula!

Opštine sa nula otpada – zajedno brojimo do nula

„Došao je trenutak da prestanemo samo izvlačiti ljude iz reke. Moramo poći uzvodno i saznati zašto padaju u reku.“ (Desmond Tutu)

Citat nadbiskupa Tutu možda je pravi način da započnemo priču o modelu cirkularne ekonomije i konceptu nula otpada.

Ali, krenimo od početka. Uporedo sa industrijskim razvojem razvio se i model linearne ekonomije koji se zasniva na kontinuiranom iskorištavanju neobnovljivih resursa – Uzeti; Proizvesti; Iskoristiti; Odbaciti. Nije dugo trebalo da se ovaj model pokaže kao neodrživ. Klimatske promene su prvi alarm koji se oglasio i fokus nam usmerio ka održivom cilju–resursnoj efikasnosti. Rešenje se krije u modelu cirkularne ekonomije koji se bazira na tri „R“ principa (eng. reducing, reusingandrecycling) – Smanjiti; Ponovno upotrebiti; Reciklirati. Cirkularna ekonomija nedvosmisleno ukazuje na jake veze između životne sredine i ekonomskog razvoja. Jedan od temeljnih pristupa resursnoj efikasnosti, integrisan u model cirkularne ekonomije je koncept Nula otpada (eng. Zero Waste).

Opštine sa nula otpada

Došlo je vreme da i u Srbiji i Bosni i Hercegovini „prestanemo izvlačiti ljude iz reke.“ Koncept Nula otpada promoviše upravljanje resursima pre upravljanja otpadom, odnosno smanjenje samog nastanka otpada na izvoru. Ovaj pristup zahteva promenu do sada stečenih navika i kulture življenja na prvo mesto stavljajući smanjenje korišćenja materijala i energije. „Opštine sa nula otpada“(eng. Zero Waste Municipalities) novi je projekat koji se primenjuje u prekograničnom području između Srbije i Bosne i Hercegovine, a u okviru IPA programa prekogranične saradnje SRB – BiH. Projektne aktivnosti se sprovode u 6 pilot opština: Visoko, Ilijaš i Sarajevo Centar u BiH i Bajina Bašta, Vladimirci i Krupanj u Srbiji. Za navedene opštine u okviru projekta će se kreirati Akcioni planovi za Nula otpada koji se mogu integrisati u Plan upravljanja otpadom. Stručnjaci i stručnjakinje iz ove oblasti će takođe kreirati tehničko – investicionu dokumentaciju baziranu na konceptu Nula otpada, te razviti interaktivnu GIS mapu divljih deponija u svakoj opštini. Ovakve mape će uveliko olakšati lociranje deponija javnim komunalnim preduzećima, a projekat će dodatno osigurati čišćenje po jedne deponije na područjuopština. Stanovništvu pilot opština biće dodeljeni setovi kanti za odvojeno prikupljanje otpada, kao i komposteri za zbrinjavanje organskog otpada. S ciljem unapređenja sistema upravljanja komunalnim otpadom, u okviru projektnih aktivnosti biće nabavljena oprema za javna komunalna preduzeća, zavisno od njihovih potreba. Realizacija ovih aktivnosti pripremiće teren za razvoj cirkularne ekonomije i koncepta nula otpada u prekograničnom području, a pilot opštine istaći kao pokretače održivog modela upravljanja otpadom u regionu.

Kultura življenja u prekograničnom području

Logika nam nameće da projekat „Opštine sa nula otpada“, kao i sam koncept, treba da osigurati održivost, pre svega, postavljenih projektnih ciljeva. Dugoročno rešenje za primenu naučenih lekcija o cirkularnoj ekonomiji i nula otpada pronašli smo u promeni svesti stanovništva prekograničnog područja. Kako svet ostaje na mladima, najefikasniji način za njihov aktivan angažman je školski vannastavni program.

„Značaj projekta „Opštine sa nula otpada“ ogleda se u širem uticaju koji će proizaći iz implementacije projektnih aktivnosti, a koji će usmeriti rešavanje problema u sistemu upravljanja otpadom ka konceptu nula otpada i konačno ka zajedničkoj tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji.“

MSc, Mech.Eng. Šejla Mahmutović, projektna menadžerka

 

6 pilot opština izabrano je 6 pilot škola koje će sprovoditi treninge o cirkularnoj ekonomiji i konceptu nula otpada kroz vannastavni program, te će im u okviru projekta biti obezbeđena oprema za recikliranje za realizaciju praktične nastave.

Realizacija projektnih aktivnosti

U aprilu i maju 2021. godine, projektni tim je posetio pilot opštine i održao inicijalne sastanke sa predstavnicima i predstavnicama opštinskih uprava, javnih komunalnih preduzeća i odabranih škola. Interesne strane su sa zadovoljstvom prihvatile realizaciju projektnih aktivnosti, te su u opštinama formirani radni timovi koji će biti tehnička podrška projektnom timu tokom implementacije projekta. U narednom periodu, projektni tim će održati sastanke i sa predstavnicima ministarstava zaštite životne sredine i turizma, kao i ministarstava za nauku, obrazovanje i mlade u Srbiji i BiH, te osigurati sistemsku podršku ciljevima projekta.

Projekat „Opštine sa nula otpada“ ima za cilj da poveća javnu svest stanovništva u Srbiji i Bosni i Hercegovini i doprinese poboljšanju društveno – ekonomskog razvoja u prekograničnom području.

Evropska unija finansira projekat „Opštine sa nula otpada“ u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije projekat nastoji da ojača održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH.Zajedno ga od 1. marta 2021. godine realizuju Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21 iz Sarajeva (BiH) i Inženjeri zaštite životne sredine – EEG iz Novog Sada (Srbija) i trajaće 24 meseca.Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR,  od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.

Za detaljnije informacije o projektu i redovno praćenje projektnih aktivnosti pridružite se zajednici Brojimo do nula na društvenim mrežama Facebook i LinkedIn.

Zajedno, gradimo mostove i odbrojavamo do nula otpada – brojite sa nama!