Категорија: Baza dobrih praksi

U Aziji, reke postaju sve crnije i za to su krivi naši ormari puni šarenih odevnih predmeta! Tekstilna industrija je negativac u svim pričama o zašiti životne sredine. S obzirom na činjenicu da je ova industrija druga na listi najštetnijih industrija po okolinu, tu titulu nosi sa punim pravom. Zastrašujuće su činjenice da gotovo 5% ukupnog prostora na deponijama zauzima tekstilni otpad i 20% svih zagađenosti pitke vode nastaje obradom i bojenjem tekstila! Poslovni model brze mode oslanja se na globalnu zavisnost od kupovine, kratkom roku trajanja odeće i brzim promenama u trendovima. Konzumerizam i raskošnu ponudu u tržnim centrima plaćamo pitkom vodom, čistim vazduhom i obradivim zemljištem, ali i ljudskim zdravljem.

Pravo osveženje u moru tzv. „fast fashion“ brendova je Socijalna zadruga „Humana Nova“, koja inovativnim pristupom spaja koncept nula otpada i zapošljavanje socijalno ugroženih osoba. Ekološka osvešćenost umotana u praznični duh – papuče od recikliranog materijala Socijalne zadruge Humana Nova – kao podsetnik da ne zaboravimo na Planetu u vreme praznika.

Vođeni motivom stvaranja tolerantnih društvenih odnosa i uravnoteženog korišćenja resursa, osnovna delatnost Zadruge je proizvodnja tekstilnih proizvoda od ekoloških i recikliranih materijala i prodaja tzv. „second-hand“, odnosno polovne odeće.

Naime, tekstil prikupljen na predviđenim lokacijama se klasifikuje i put ka novom vlasniku se nastavlja zavisnosti od kategorije:

• Neoštećena odeća i obuća prosleđuje se na dalju prodaju u prodavnicama polovne odeće;
• Odeća sa manjim oštećenjem dorađuje se u šivaonici gde dobija novi sjaj;
• Oštećena odeća dobija novi identitet i koristi se za izradu dekorativnih (eng. patchwork) pokrivača, torbica, vrećica itd.;
• Od potpuno oštećenog tekstila proizvode se industrijske krpe za brisanje;
• Neupotrebljiv tekstil se prosleđuje dalje na reciklažu.

Impresivna je činjenica da je Socijalna zadruga Humana Nova do kraja 2017. godine sakupila 1.451,5 tona korišćenog tekstila. Sortiranjem, redizajniranjem, ponovnom upotrebom i recikliranjem sakupljenog tekstila izbegnute su emisije 5,2 tone CO₂, sačuvano je 8.678.043 m³ pitke vode, izbegnuta upotreba 435 tona veštačkog đubriva i 290 tona pesticida koji bi bili potrebni za proizvodnju iste količine novog tekstila.

Dakle, gde drugi vide otpad, zaposleni ove zadruge vide prilike. Njihov biznis model sledi metodologiju koncepta nula otpada i cirkularne ekonomije, a njihov cilj je produženje životnog veka odeće i sprečavanje odlaganja na deponije, uz efikasno korišćenje resursa. Naravno, ključ uspeha je inspirativno radno okruženje i zaposlenici koji svojom kreativnošću doprinose stvaranju unikatnih proizvoda.

Ova sjajna ideja nije ostala nezapažena. Naime, Socijalna zadruga Humana Nova dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, među kojima je priznanje za izuzetno pozitivan ekološki uticaj na životnu sredinu i klimatske promene, kao i za održivost, dodeljeno je od strane EUKI-ja (Evropska klimatska inicijativa) u okviru projekta „Climate bridges“, kao i „Innovation Award Winner 2022“, od strane EASPD-a (Evropsko udruženje pružioca usluga za osobe sa invaliditetom) za inovativan model radne integracije osoba s invaliditetom u delatnostima upravljanja tekstilnim otpadom.

Ivan Božić, osnivač Zadruge ističe: „U svako vlakno naših proizvoda ispunjeno je zadovoljstvom i dobrobiti zaposlenih, zadruge, prirode i zajednice. Svi proizvodi su izrađeni u našim pogonima, gde su zaposleni Humane Nove pronašli inspirativno i srećno radno okruženje“.

Više o radu Socijalne zadruge Humana Nova, adresama njihovih prostora za sakupljanje korišćenog tekstila i odeće, prodavnicama u kojima možete kupiti odeću i nove tekstilne proizvode pogledajte na njihovoj stranici: www.humananova.org.

Istorijski gledano, industrijski i tehnološki razvoj su se od davnina oslanjali na preduzetnike. Sada, u vreme dinamičnih oscilacija u svetu biznisa i eksponencijalnog tehnološkog napretka, preduzetnici postaju kičma svetske ekonomije. Evropa na svoju zelenu tranziciju gleda kao na maraton za koji se priprema godinama, dok zemlje Zapadnog Balkana pomalo kaskaju za celinom kojoj i same geografski pripadaju. Međutim, održivo preduzetništvo može biti prečica na ovom putu.

Zašto je zeleno preduzetništvo tako važno i zbog čega se razlikuje od drugih? Ono što zeleno preduzetništvo izdvaja je sinergija tri važna aspekta: ekonomske isplativosti i održivosti; socijalne jednakosti; i zaštita i kvalitet životne sredine.

Zeleni biznisi nude proizvode/usluge koji imaju smanjeni stepen negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, te smanjuju uticaj svojih aktivnosti na okolinu kroz efikasnu upotrebu resursa, ponovnu upotrebu i reciklažu.

Iako još uvek u kontekstu pojedinačnih, izdvojenih svetlih primera, zeleni preduzetnici ipak postaju sve prepoznatljiviji, a neretko se radi upravo o visokoobrazovanim mladim, kreativnim ljudima koji se odlučuju svoju priču započeti na održiv način.

Mladi preduzetnici iz Tešnja, Muhamed Ljevaković (27), Harun Hatkić (25) i Medin Zukanović (23), doneli su hrabru odluku i na samom početku svoje karijere osnovali firmu MHM Robotiks (eng. MHM Robotics) u Bosni i Hercegovini, sa sedištem u Mrkotiću.

Uvidevši problem gomilanja ogromne količine iskorišćenih automobilskih guma u BiH, kao i njihovog čestog nepropisnog odlaganja, koje za posledicu ovakvih loših praksi se odražavaju na kvalitet vazduha i životne sredine, mladi preduzetnici su odlučili da će njihov prvi cilj biti rešavanje ovog problema.

Gledano iz perspektive cirkularne ekonomije, automobilske gume su veoma iskoristiv materijal čija je ponovna upotreba široko prepoznatljiva. Međutim, ponovna upotreba podrazumeva proces narezivanja koji zahteva određene količine resursa, energije, vremena i ljudskog rada. Proizvodnja automobilskih guma je energetski zahtevan proces. Iako je recikliranje većine komponenti guma moguće, često se zbog ljudskog nemara odlažu na divlje deponije ili se spaljuju, pritom zagađujući životnu sredinu. Recikliranje guma je poželjno, ali troši resurse. Strategija usporavanja životnog veka proizvoda (engl. slowing loops) je ekološki prihvatljivija i ukazuje da proizvod zadržava svoju vrednost u dužem vremenskom periodu. Bivši izvršni direktor Ibeja (eng. eBay) Džon Donaho je opisao ovaj pristup u jednoj rečenici: „Najzeleniji proizvod je onaj koji već postoji”.

Trenutno, na domaćem tržištu ne postoji CNC mašina za narezivanje guma, nego se to radi ručno, što dovodi do toga da većina ljudi kupuje nove gume, umesto da produžava životni vek starih. Simbioza tržišnih potreba i postojećeg ekološkog problema, dovela je ovaj mladi trio do ideje kreiranja CNC mašine za mašinsko narezivanje guma – prve na domaćem tržištu.

Narezivanje guma je tehnološki proces za ponovnu upotrebu guma, čije su prednosti produženje životnog veka gume čak 30%, što istovremeno smanjuje potrošnju goriva. Automatizacija ovog procesa povećava efikasnost procesa, smanjuje njegovo trajanje, otklanja ljudske greške i povećava sigurnost radnika.

Zanimljivo je i to da se MHM Robotiks bavi projektovanjem, programiranjem, montažom i proizvodnjom, kao i automatizacijom. Svaki deo proizvodnje mašine obavljaju sami, dizajniraju jedinstvene mašine po želji kupca, uz minimalno energetskih resursa i otpada.

„Koncepte nula otpada i cirkularne ekonomije upoznao sam za vreme studiranja u Finskoj i Nemačkoj, jednim od vodećih zemalja zelene tranzicije u Evropi. Ovaj princip se može primeniti i u zemljama Zapadnog Balkana, a mladi i obrazovani ljudi su nosioci tih promena. Nula otpada je imperativ kojim sve firme moraju težiti. Iako je to lakše postići u manjim firmama kao što je MHM Robotiks, primetno je i da veće firme rade na tome i polako usvajaju koncept nula otpada“ – ističe Medin Zukanović, mladi magistar mašinstva koji je pre osnivanja MHM Robotiksa radio na dizajniranju mašine za odvajanje bakra i plastike, u cilju daljeg recikliranja ovih sirovina.

Dok opušteno šetamo supermarketom, šarena pakovanja raznih proizvoda nam često skreću pažnju, pa u korpi često završi i oni proizvodi koji nam nisu neophodni, a privlačni su zbog svog izgleda.

Porast masovne proizvodnje praćen je i porastom potrebnog materijala za pakovanje. Pakovanje predstavlja bitan aspekt plasiranja proizvoda na tržište, čiji je cilj prvenstveno da produži životni vek proizvoda, zaštiti proizvod od spoljašnjih uticaja, obezbedi higijenske uslove, smanji gubitke, ali predstavlja i važan alat u komunikaciji brendova sa potrošačima. Idealno pakovanje je ono koje sprečava stvaranje otpada više nego što ga proizvodi.

Konvencionalni polimerni materijali na bazi petroleuma, kao što su polietilen (PE), polipropilen (PP), polistiren (PS) i poliester (PET) globalno su korišćeni kao materijali za pakovanje. Trenutno se samo 2% plastičnog pakovanja reciklira, a ostatak završava na deponijama, spaljen ili u najgorem slučaju u prirodi ili okeanu. Fondacija Elen Mekartur previđa da ukoliko ne reagujemo odmah, do 2050. u okeanima će biti više plastike nego riba! Međutim, Evropska unija je odlučila objaviti rat plastici za jednokratnu upotrebu i tako je Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu (en. SUP Directive) 2022. godine stupila na snagu.

Zašto se polistiren nalazi na crnoj listi materijala? – Ukratko, polistiren (PS) kojeg često kolokvijalnim govorom zovemo i stiropor, je materijal koji se koristi za pakovanje i u konstrukcionom sektoru. Poznato je da ovaj materijal ima brojne negativne posledice kako za životnu sredinu, tako i za ljudsko zdravlje. S obzirom da se dobija iz petroleuma, prilikom proizvodnje emituju se velike količine ugljendioksida, a za dalju preradu koriste se štetne hemikalije. Dalje, sadrži hidrohlorofluorougljovodonik, koji šteti ozonskom omotaču i podstiču klimatske promene, a stiren i benzen, kancerogeni hemijski spojevi, se ispuštaju na većim temperaturama. Da li smo kao dodatak spomenuli zastrašujuću činjenicu da se koristi za svakodnevno pakovanje hrane?!

Uzimajući u obzir navedeno, ne iznenađuje činjenica da je došlo do stvaranja globalnog pokreta koji se bori za zabranu polistirenskog pakovanja. Zemlje kao što su Australija, Novi Zeland, većina EU zemalja, Indija, Peru, Tajland i mnoge druge su već donele zakon o zabrani korišćenja ovog materijala.

I ponovna, inovativna rešenja spašavaju planetu! Jedna od najboljih zamena za polistiren je biorazgradiva i kompostabilna ambalaža od gljiva, koja ima isti kvalitet i slične osobine kao polistiren, bez negativnih posljedica za životnu sredinu. Pakovanje na bazi gljiva zahteva samo 12% energije potrebne za proizvodnju plastike, uz 90% manje emisije ugljendioksida. Dodatno, potpuno je biorazgradivo.

Evocative je primer kompanije koja proizvodi ambalažu od gljiva koristeći njihov vegetativni deo pomešan sa drugim organskim otpadom. Micelija povezuje organski supstrat napravljen od poljoprivrednog otpada u željeni oblik, sa mogućnosti prilagođavanja osobina materijala. Na taj način stvara se materijal koji je konkurent dosadašnjem široko rasprostanjenom polistirenu. Kompanije Dell i Ikea su prepoznale potencijal i prednosti ovog pakovanja i odlučile su da zamene svoje dosadašnje pakovanje ovim materijalom.

Ali, zašto baš micelijska gljiva? Gljive su organizmi sa svojstvenim osobinama koji čine vitalni deo ekosistema, a njihov značaj se ogleda i u razgradnji biljnog materjala. Dakle, mreže micelija su prirodni supermaterijal, sa visokom čvrstoćom, vodootporne, fleksibilne i sposobne da se odupru unutrašnjim ili spoljnim pritiscima.

Osim pakovanja, ovaj materijal se može koristiti za razne drugi proizvode kao što je eko-koža koja se koristi u modnoj i industriji nameštaja. Dobra vest je da su se velike modne kompanije kao što su Calvin Klein i Tommy Hilfiger, ove godine opredelile za korišćenje eko-kože bez plastike.

Trenutno se nalazimo na raskrsnici. Broj stanovnika i potreba za proizvodnjom, kao i materijalom za pakovanje raste svakodnevno. Bez sumnje, mi smo potrošačko društvo i način ponašanja ljudi je teško promeniti. Ali, ukoliko želimo planetu sa zdravim ekosistemom, zemlju, vazduh i vodu bez zagađenosti, moramo se orentisati na pronalaženje ekološki prihvatljivih alternativa.

Ciklusi biološkog života su srž svega što radimo, te način na koji proizvodimo i konzumiramo stvari moramo povezati sa samom prirodom sledeći njena pravila.

Kompanije poput Ecovative mogu odigrati ključnu ulogu u smanjenju naše zavisnosti od plastike za jednokratnu upotrebu.

.

Prema UN-ovom izveštaju, svake minute, količina ekvivalenta jednom kamionu plastike završi u okeanu!

Zagađenost plastikom je već decenijama aktuelna tema u medijima i globalni problem koji eksponencijalno raste. Okruženi smo plastikom, pa se sa nesavesnim odlaganjem svakodnevno susrećemo: u prirodi, na ulicama gradova, u rekama i okeanima, a čest je i prizor plastičnih kesa koje se bezbrižno vijore na granama drveća.

Šokantne su i činjenice da:

• Više od 20 000 plastičnih flaša vode kupi se svake minute u celom svetu,
• U Holandiji na otpadu dnevno završi 12 miliona plastičnih čaša za jednokratnu upotrebu,
• 99% plastike napravljeno je od nafte, a proizvodnja plastike troši više ove sirovine čak i od same avioindustrije.

Uzimajući u  obzir navedene činjenice, jasno je da su temeljite promene neophodne, kako u industriji proizvodnje plastike, tako i u načinu ponašanja potrošača.  Na sreću, ako se osvrnemo oko sebe pronaći ćemo i pozitivne primere entuzijastičnih pojedinaca.

Radeći kao menadžer za poslovni razvoj u industriji plastike, Damir Perkić, primećuje ove probleme, te ih vidi kao inspiraciju za pokretanje vlastite firme.

Sa motivacijom da promeni tradicionalni način proizvodnje plastike i ponudi alternativno rešenje, ovaj mladi preduzetnik poreklom iz BiH, osnivač je firme BEO Bottle. Primarni cilj ove kompanije je proizvodnja biorazgradivih flaša za višekratnu upotrebu od bioplastike, koja je dobijena od ostataka materijala šećerne trske. Najnoviji proizvod ove firme je i višekratna šolja za kafu od iskorišćenog biljnog ulja, koji nabavljaju iz restorana. Dodatno, istraživanje Univerziteta Radboud je pokazalo da BEO boce apsorbiraju više CO₂ u svom životnom ciklusu nego što emituju! Zvuči nestvarno!

Kao što je već poznato, cirkularna ekonomija je koncept koji uzima u obzir kompletan životni ciklus proizvoda, od ekstrakcije sirovina, proizvodnje, transporta, faze upotrebe proizvoda do odlaganja nakon upotrebe. BEO Bottle, osim što zamenjuje jednokratne plastične flaše i čaše, ide korak dalje i ne koristi nove sirovine za proizvodnju, nego koristi nužne sporedne produkte već postojećih procesa. Obrada sirovina i proizvodnja se vrši lokalno, izbegavajući nepotreban transport. Iako su proizvodi dizajnirani za korišćenje na duži vremenski period, napravljeni su od biljnog, potpuno razgradivog materijala, a mogu se u potpunosti i reciklirati. Stoga, ukoliko dođe do njihovog odlaganja, potpuno je bezbedno za životnu sredinu. Eko ambalaža upotpunjuje ovu priču. Ambalažni materijal je napravljen od mešavine poljoprivrednog otpada i papira s FSC certifikatom koji se može reciklirati, koristeći pri proizvodnji 100% obnovljive izvore energije. Uz javno dostupne izvore pitke vode u gradovima, ove flaše mogu potpuno potisnuti flaširanu vodu sa polica.

Moto BEO Bottle-a je povezivanje sa prirodom i podsticanje ljudi da razmišljaju o svom uticaju na životnu sredinu. „Individualno u svakom trenutku donosimo odluke koje utiču na životnu sredinu. Proizvodnjom višekratnih proizvoda od biljnih sirovina, BEO Bottle želi da omogući svakom pojedincu da izabere ekološki prihvatljivu opciju, te da olakša implementaciju koncepta nula otpada u svakodnevnom životu.“ – ističe Damir Perkić.

BEO Bottle svoju borbu za održivu budućnost nastavlja i nakon proizvodnje. Odlučni da maksimalno iskoriste moć biljaka, za svaki prodani proizvod, zajedno sa NVO Trees for the Future (TFTF), sade stablo koje apsorbuje u proseku 15 kilograma ugljendioksida. Kako ističe Perkić, iza sebe već imaju 45.000 zasađenih stabala!

Više informacija o BEO Bottle je dostupno na: https://beolifestyle.com/en/

Svedoci smo da zagađenje životne sredine postaje sve veći problem današnjice i izaziva ozbiljne probleme kod živih organizama, što uključuje i ljude. Vazduh, zemljišta i vodni resursi, odnosno celi ekosistemi su izloženi negativnim uticajima čoveka, u svojoj potrazi za energijom kako bi sebi zadovoljio i ispunio životne potrebe. Ovo svakako predstavlja neizbežnu posledicu čovekove želje da obezbedi sebi bolji i lakši život. No, šta se dešava kada čovek počne da se opskrbljuje stvarima za kojima nema stvarnu potrebu?

Ovaj princip vidljiv je u svim mikroobrascima čovekovog ponašanja, pa tako i na primeru upotrebe pisaćeg pribora za decu. Većina olovaka i bojica se danas pravi od drveta, ali ipak se dešava da sadrže toksične materije opasne po zdravlje dece i iziskuju dosta energije i resursa da bi se proizveli. Ljudi i deca često gube olovke i bojice, i one skoro nikada nisu u potpunosti iskorištene, te na kraju često završavaju kao otpad. Njihov put ipak ne završava na deponijama. Iako su uglavnom od drveta, ovim proizvodima je potrebno dosta vremena kako bi se razgradili.

Danas u najrazvijenijim zemljama sveta na tržištima se sve više pojavljuju nove vrste pribora za pisanje i crtanje, koji su napravljeni od recikliranog materijala. Jedan ovakav pribor je predstavila i srpska kompanija NewPen d.o.o. iz Smederevske Palanke.

Firma je osnovana 2018. godine, a njena osnovna delatnost je proizvodnja grafitnih olovaka i bojica od recikliranog novinskog papira. Ova firma nudi tri različita proizvoda: Eco olovke (u malom i većem pakovanju), Eco bojanku i Eco bojice. Svi proizvodi se nalaze u prodaji u velikom broju maloprodajnih radnji širom Srbije.

Prva proizvodnja olovki i bojica je počela početkom 2019. godine, ali proizvodnja na početku nije išla masovno. Lepak koji se široko koristio za proizvodnju olovki u istočno evropskim zemljama pokazao se kao veoma nezdrav za upotrebu, kako u proizvodu , tako i u samoj proizvodnji. Proizvođačima je bio potreban lepak koji je izrađen po najvišim standardima, zdravstveno siguran za okolinu, koji nije toksičan ni za upotrebu ni za proizvodnju, ali da sa druge strane olovka ima čvrstoću i da bude dovoljno mekana da se lagano reže. U januaru 2020. godine predstavnici firme NewPen, tokom posete sajmu Paper World u Frankfurtu (Nemačka), pronalaze odgovarajuću zamenu.

U martu iste godine, neposredno pred zaključavanje usled pandemije COVID19, NewPen je potpisao ugovor sa nemačkom kompanijom Kallila, po kome će ta firma u nastavku zastupati NewPen na internacionalnom tržištu Zapadne Evrope. U aprilu iste godine su potpisali ugovore sa domaćim distributerima i tako su izašli na srpsko tržište. U jesen 2020. godine su pokrenuli marketinšku kampanju na društvenim mrežama. Zahvaljajući ovoj kampanji i prventveno originalnoj ideji proizvodnje ekološki prihvatljivih proizvoda NewPen dospeva na sve naslovne stranice ekoloških i poslovnih portala.

Za više sličnih primera i dobrih praksi pridružite se zajednici Brojimo do nula na Facebook i LinkedIn mrežama.

Dok su uspešni rezultati i dobre prakse postojali u nekoliko hrvatskih opština (Krk, Čakovec, Križevci, Koprivnica, Ludberg i Osijek), udruženje „Zelena akcija – prijatelji Zemlje“ uložili su većinu svojih napora prvo u 7, a sada u 12 lokalnih zajednica gde se gradsko komunalno preduzeće PRE–KOM bavi upravljanjem otpadom. Lokalne zajednice, u kojima PRE–KOM posluje, su se obavezale na postizanje modela „nula otpada“ krajem 2015. godine, a posebne rezultate je postigao grad Prelog sa preko 66% prikupljenog otpada za reciklažu. Pored odvojenog prikupljanja i reciklaže, izuzetne rezultate je ova lokalna zajednica postigla i u prevenciji nastajanja otpada.

U samo 5 godina, grad Prelog je utrostručio procenat odvojeno prikupljenog otpada. Grad je smanjio količinu komunalnog otpada, koji stanovnici proizvode sada ispod 100 kg po stanovniku i samim tim je postao primer dobre prakse „nula otpada“ u Hrvatskoj i šire. Kako se ovo desilo uprkos mnogim kritikama koje su predviđale da su postavljeni ciljevi nedostižni i „utopijski“ za Hrvatsku? Odgovor na ovo pitanje se nalazi u kvalitetnoj saradnji između udruženja „Zelena akcija – prijatelji Zemlje“, „Zero Waste Hrvatska“, Grada Preloga i još 11 drugih lokalnih zajednica u kojima sistemom za upravljanje otpadom rukovodi gradsko komunalno preduzeže PRE–KOM iz Preloga.

Ključni faktori strategije uspeha

1. Odvojeno prikupljanje otpada „od vrata do vrata“ (eng. „door to door“) – PRE–KOM je 2015. godine je unapredio sistem sakupljanja otpada i tako je ubacio u novi sistem prikupljanja i biorazgradivi otpad iz domaćinstava. Ovaj otpad, zajedno sa mešanim komunalnim otpadom, se prikupljao dva puta nedeljno, a suvi reciklabilni otpad jednom mesečno. Ovaj sistem se vrlo brzo pokazao uspešnim, jer je odvojeno prikupljanje otpada poraslo sa 22% u 2014. godini na 49,5% u 2015. godini u 7 opština u kojima se ova mera sprovodila. Sistem je dodatno poboljšan u narednim godinama i trenutno se papirni otpad sakuplja u plavim kantama, dok se plastični sakuplja u žutim kantama u većini domaćinstava, a 2021. godine izvršena je zamena svih kesa sa kantama za odvojeno prikupljanje reciklabilnih frakcija.
2. Lokalna infrastruktura – Kao deo jedinstvenog sistema za upravljanje otpadom, PRE–KOM je u Prelogu izgradio reciklažno dvorište površine od oko 2.000 m² koje tretira prikupljeni otpad u Prelogu i iz 11 okolnih opština. Dvorište se sastoji od kutija i kontejnera, gde se može smestiti oko 750 m³ reciklabilnog materijala, postrojenja za sortiranje reciklabilnog materijala, a uspostavljen je i centar za ponovnu upotrebu. Takođe, razvijen je i „centar za mobilno recikliranje“ kao podrška opštinama koje ne mogu prevoziti svoj otpad do centra za ponovnu upotrebu. Postrojenje za sortiranje otpada je 2015. godine je dobilo unapređenje novim tehnologijama. U aprilu 2015. godine je uspostavljeno i postrojenje za kompostiranje organskog otpada, koje je dodatno unapređeno novim tehnologijama 2020. godine.
3. Pravedan i održiv sistem naplate – kako bi motivisali građane da pravilno upravljaju svojim otpadom, PRE–KOM je napravio sistem plaćanja koji je podstakao građane da smanje količinu mešanog komunalnog otpada i povećaju odvajanje reciklabilnog otpada. Taj sistem je zasnovan na principu „zagađivač plaća“ gde domaćinstva koja proizvode manje mešanog komunalnog otpada imaju i manje mesečne račune. Cenovnik je napravljen prema broju članova domaćinstava i koliko je puta potrebno isprazniti kantu za mešani komunalni otpad u toku jednog meseca.
4. Sveobuhvatna edukacija i efikasna komunikacija – PRE–KOM je uložio mnogo napora u komunikacijske aktivnosti unutar svih 12 opština sa ciljem podizanja svesti o značaju i uticaju održivog upravljanja otpadom. Otkad je sistem odvojenog prikupljanja otpadom zaživeo 2007. godine, edukacija je bila usredsređena na značaj pravilnog odvajanja otpada. Trenutna pažnja edukacije građana je usmerena na prevenciju nastanka otpada, edukujući ih kako ponovo upotrebiti određene proizvode i kako efikasno kompostirati u vlastitom domaćinstvu. U 2019. godini je napravljena i mobilna aplikacija, putem koje korisnici mogu čitati vesti o otpadu, postaviti pitanja o upravljanju otpadom, prijaviti nalazišta kabastog otpada i dobiti uvid u robu koja je dostupna u Centru za ponovnu upotrebu.
5. Saradnja sa drugim lokalnim zajednicama – na osnovu primera Grada Preloga, može se primetiti da je jedna od najvažnijih mera za uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom međusobna saradnja svih ključnih aktera u sektoru. U ovom slučaju, to je prvenstveno saradnja PRE–KOM-a sa udruženjem „Zelena akcija – prijatelji Zemlje“, lokalnim vlastima Grada Preloga i drugih 11 lokalnih zajednica. U februaru 2016. godine, svih 12 lokalnih zajednica u kojima je PRE–KOM zadužen za pružanje usluga upravljanja otpadom, steklo je uslove da se pridruži programu „Gradovi sa nula otpada“ (eng. „Zero Waste Cities“), i na taj način postanu uzoran model organizacije sistema upravljanja otpadom. Kao dodatak, sastavljeno je i Lokalno veće za upravljanje otpadom koje uključuje predstavnika iz svake od lokalnih zajednica, komunalnog preduzeća PRE–KOM, kao i predstavnik udruženja „Zelene akcije – prijatelji Zemlje“ i „Zero Waste Europe“ mreže. Iz ovog primera se vidi da je moguće postići bolje rezultate, ukoliko se lokalne zajednice organizuju u zajedničku mrežu i pružaju podršku jedni drugima.

„Kako smo uspeli? Prepisivali smo od boljih i prilagođavali. Stalno pratimo moderne trendove u Evropi. Konstantno istražujemo šta se dešava u svetu upravljanja otpadom, idemo na studijska putovanja i tražimo nova rešenja i ideje“ – istakao je Siniša Radiković, direktor PRE–KOM-a.

Mislite li da je moguće sakupiti godišnji otpad jedne porodice u samo jednoj vrećí?

U italijanskoj opštini Capannori, Istraživački centar Zero Waste započeo je sprovođenje prve lokalne inicijative „Porodični izazov Nula otpada“ (eng. Zero Waste Families Challenge).

U projekat je uključeno 85 porodica, ukupno 240 građana, koji imaju zadatak da smanje proizvodnju otpada u svom domaćinstvu što je više moguće, a količina proizvedenog otpada se meri na nedeljnom nivou. U Kapanoriju, porodice koje se pridruže ovom izazovu štede novac u okviru varijabilnog dela takse koju plaćaju lokalnom komunalnom preduzeću za upravljanje otpadom.

Porodice koje kompostiraju hranu i organski otpad ostvaruju pravo na smanjenje takse u iznosu od 30%, dok porodice koje učestvuju u izazovu „Nula otpada“ ostvaruju i dodatno smanjenje, pri čemu rezultat toga bude ušteda od otprilike 80 – 90€ na godišnjem nivou za jedno domaćinstvo.

„Plati koliko baciš“ (eng. Pay as You Throw) sistem koristi radio-frekvencijsku identifikaciju (RFID) za očitavanje i vrednovanje proizvedenog otpada unutar svakog domaćinstva, a u cilju smanjenja taksi koje domaćinstvo izdvaja za upravljanje otpadom. Ovaj sistem je dao rezultat jednom od najnižih cena poreza na otpad u regiji. Opština Kapanori u ovom konceptu prepoznala je šansu za smanjenje ukupne količine nastalog otpada i lokalnim porodicama pružila direktnu podršku i motivaciju da smanje nastanak otpada u svom domaćinstvu.

Svake nedelje volonteri iz Istraživačkog centra pomažu porodicama u njihovim domaćinstvima da izmere i pravilno zabeleže količine proizvedenog otpada. Budući da porodice uključene u ovaj projekat dobijaju samo popust na račun za rezidualni otpad, ostale frakcije koje se mogu reciklirati se ne mere pre slanja na reciklažu. Međutim, porodice se ohrabruju da izmere i kese za reciklažu kako bi Istraživački centar imao uvid koliko plastike ove porodice koriste na nedeljnom nivou. Prosečna količina proizvedenog otpada u domaćinstvima koja učestvuju u izazovu iznosi 3,8 kg po članu porodice, dok prosečna količina u Kapanoriju iznosi 87 – 88 kg po stanovniku. Kapanori je jedan od evropskih gradova koji su ostvarili vidljive rezultate uvođenjem koncepta nula otpada.

Smanjenje količine otpada koji se odlaže na deponiju gradu je donelo uštedu od 2 miliona evra u 2009. godini. Ušteđeni novac je usmeren na ulaganje u infrastrukturu za efikasnije upravljanje otpadom i smanjenje fiksnih tarifa za otpad od 20%. Takođe, finansirano je zapošljavanje 50 novih članova osoblja u „Ascit“-u, lokalnom operateru za prikupljanje otpada, povećavajući tako i zaposlenost u regionu. U periodu od 10 godina, ukupne količine otpada smanjene su za 40%, a stepen reciklaže se povećao na čak 82%.

Velika Britanija proizvodi 500.000 tona otpadnog taloga kafe svake godine, od čega se većina odlaže na deponije, pri čemu se emituje metan, gas staklene bašte koji je 28 puta štetniji od ugljendioksida.

Prerađivačka kompanija Bio – bean (Velika Britanija) je zasnovana na viziji prema kojoj otpad ne postoji, već samo resursi, koji se pogrešno tretiraju. Talog kafe veoma je kaloričan i sadrži vredne supstance, što ih čini idealnom sirovinom za proizvodnju čistih goriva. Bio – bean je u tome prepoznao svoju razvojnu šansu! Kompanija se bavi recikliranjem otpadnog taloga od kafe koristeći ga za proizvodnju peleta i briketa i istražuje mogućnosti za proizvodnju biodizela i biohemijskih materija.

Bio – bean kroz svoj dobavljački lanac sprovodi sakupljanje istrošenog taloga od kafe iz kafića, restorana i fabrika, koji se zatim odvozi u njihov pogon za reciklažu i koristi u izradi tzv. B20 mešavine. Novo biogorivo dobiva se ekstrakcijom ulja iz taloga kafe koje se potom meša sa drugim mastima i uljima. Novonastala smeša ulja i masti se zatim meša s mineralnim dizelom kako bi se proizvelo gorivo u kojem će udeo bio-komponente iznositi 20%. Na ovaj način kompanija je proizvela 6.000 litara ulja od kafe u toku sprovođenja jednog pilot projekta što je dovoljno da pomogne u pogonu jednog gradskog autobusa tokom cele godine. Korišćenjem ovog biodizela za pogon londonskih autobusa, očekuje se smanjenje emisije CO2 za 10% – 15%.

Pored toga, u prvoj svetskoj kompaniji za reciklažu kafe Bio – bean, inženjeri pretvaraju talog kafe u kvalitetne tzv. cepanice kafe (eng. Coffee Logs) – koje se koriste u kaminima i pećima kao održiva alternativa drvnim cepanicama i drugim konvencionalnim fosilnim gorivima. Godišnje se u fabrici može preraditi oko 50.000 tona taloga kafe, što je otprilike četvrtina godišnjeg otpada od taloga kafe nastalog u Londonu.

U narednom periodu kompanija planira da proizvede „čistu smešu“ biodizela u kojoj neće biti drugih masti i ulja koja se trenutno nalaze u mešavini B20 biodizela.

Recikliranje kafe doprinosi smanjenju gasova staklene bašte, smanjuje odlaganje otpada na deponijama, pomaže u smanjivanju korišćenja fosilnih goriva i daje kafi novu dodanu vrednost.

Prva automatizovana stanica za dopunu eko – sredstava za čišćenje postavljena je 2017. godine u gradu Vrhnika u Sloveniji. Samouslužni automat, nazvan Bert, nudi bio-deterdžente, šampone i nekoliko vrsta sirćeta i ulja kupcima koji donesu vlastite posude (za višekratnu upotrebu).

Bert, osim što omogućava točenje proizvoda bez ambalaže, svojom posebnom “odećom” prenosi poruku o konceptu nula otpada i napominje kupce da promišljenom kupovinom mogu sprečiti stvaranje novog otpada. Naime, automat je obložen okvirom napravljenim od iskorišćenih plastičnih flaša.

Instalacija samouslužnog automata rezultat je timskog rada JKP Vrhnika koje je obezbedilo prostor za instalaciju mašine i NMC, kompanije za automatizaciju koja je pripremila inovativno tehnološko rešenje za punjenje. Opština Vrhnika ovom inicijativom nastoji građanima približiti strategiju nula otpada i učiniti način života bez otpada (en. „zero waste lifestyle“) izvodljivim. Poslovni model se zasniva na tome da kupci prilikom kupovine sredstava za čišćenje, svaki put ponovno iskoriste svoju ambalažu za višekratnu upotrebu. Nakon kupovine, Bert izdaje nalepnicu koja služi kao deklaracija i kao račun.

Ovakav koncept kupovine deterdženata proširio se i na ostale gradove u Sloveniji, pa se tako danas u Ljubljani na nekoliko lokacija nalaze samouslužni automati kojim upravlja kompanija za upravljanje otpadom. Bert je stigao i u Hrvatsku i trenutno je postavljen na jednoj lokaciji u Rijeci, ali očekuje se da će se proširiti i na ostale gradove.

Euromonitor International je odabrao Bert samouslužni automat kao najinovativniji maloprodajni koncept 2019. godine u okviru svog godišnjeg globalnog istraživanja maloprodajnog tržišta.

Bert automati samo su jedan od primera dobre prakse koji šire poruku koncepta nula otpada i omogućavaju usvajanje principa održivog načina života. U Sloveniji, Bert je deo mnogo šireg procesa promene načina razmišljanja stanovništva u kojem pojedinci sve više prepoznaju važnost kupovine proizvoda bez pakovanja, a sve više kompanija, iz svih industrijskih sektora, prilagođava svoje poslovne modele kako bi ponudili održive opcije.

Bert nam je sve bliže – da li smo u Srbiji i Bosni i Hercegovini spremni za ovakav koncept kupovine?

Gradovi koji građanima i građankama, kao i turistima i turistkinjama pružaju mogućnost besplatne pitke vode primećuju značajno smanjenje plastičnog otpada. Time se ne samo smanjuje zagađenje, već i gradovi štede novac na prikupljanju i preradi otpada. Instaliranje mreže fontana s pitkom vodom u gradovima potiče pojedince i pojedinke da koriste boce za vodu za višekratnu upotrebu i eliminiše nepotrebnu kupovinu plastičnih boca za jednokratnu upotrebu.

U Francuskoj se 8,7 milijardi litara vode flašira i konzumira, a samo polovina tih boca se reciklira. S obzirom na to da su plastične boce jedan od primarnih izvora zagađenja okeana, ‘Paris de l’eau zero déchetplastique’ (Akcija za vodu bez plastičnog otpada) pokrenula je novu inicijativu za rešavanje zagađenja jednokratnom plastikom kako bi učinila Pariz prvim gradom sa vodom za piće bez plastičnog otpada.

Cilj ove inicijative je podići svest građana i građanki o važnosti smanjenja plastičnog otpada i podstaći ih da koriste višekratne boce za piće i na taj način smanjiti plastični otisak grada Pariza.

Od 2015. godine, grad Pariz se obavezao da će ukloniti plastične boce iz gradske većnice i razviti mrežu javnih fontana kroz participativnu mrežu. Pored toga, 2019. godine, gradsko komunalno preduzeće „Eau de Paris“ pokrenulo je inicijativu „Pariška voda bez plastičnog otpada“, pozivajući sve Parižane i Parižanke da potpišu manifest čiji je cilj smanjiti upotrebu plastičnih boca u svakodnevnom životu. Da bi se to postiglo, osnovan je „ActionTank“ ili radna grupa za razvoj konkretnih i primenjivih rešenja za grad Pariz, u kojoj aktivno učestvuje„SurfriderEurope“.

Inicijatorii inicijatorke ove akcije naglasili su da se izbegavanjem kupovine vode u plastičnim bocama i konzumiranjem vode sa fontana ili česmi, smanjuje količina otpada za 7 kg po osobi godišnje, ali takođe i štedi značajna količina novca koji ljudi svakodnevno troše na kupovinu flaširane vode.

Pored navedenog, „Eau de Paris“ je razvio aplikaciju sa mapom fontana gde su stanovništvu i turistima i turistkinjama dostupne lokacije svih fontana u gradu. Ova mapa je dostupna i na zvaničnoj stranici preduzeća. Ukupno 1.200 fontana/česmi za piće se napaja istom mrežom koja opslužuje i sva domaćinstva u gradu. Osoblje preduzeća redovno održava i popravlja fontane, a voda iz fontana je testirana i jako je dobrog kvaliteta.

Da bi se ova akcija primenjivala potrebno je izvršiti identifikaciju i mapiranje postojećih i napraviti plan izgradnje/postavljanja novih fontana/česmi na području opštine/grada, te sprovesti intenzivnu kampanju promocije aktivnosti i njenih ciljeva koji se pre svega odnose na smanjenje nastajanja plastičnog otpada.