Аутор: NGO Cener21

U Posavotamnavskoj srednjoj školi u Vladimircima čas biologije na malo drugačiji način

Preduslov odgovornog ponašanja pojedinaca prema životnoj sredini je prvenstveno omogućavanje sticanja znanja o međusobnoj zavisnosti društveno-ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine u odgojno-obrazovnom procesu. Obrazovanje o zaštiti životne sredine i održivom razvoju ne postoji u redovnom obrazovanju, već se u osnovnim i srednjim školama većinom samo spominje u okviru časova prirodnih predmeta, kao izvannastavna aktivnost, izborna, fakultativna ili dodatna nastava preko koje se radi na nekom projektu koji je vezan za zaštitu prirode i životne sredine.

Ovakav pristup se pokazao kao nedovoljan, pa je u okviru projekta Opštine sa nula otpada izrađen Priručnik za nastavnike „Integracija tematike upravljanja otpadom u postojeći nastavni plan i program“.

U sredu, 07. decembra, u Posavotamnavskoj srednjoj školi sa Domom učenika u Vladimircima je održan čas biologije, a koji je predmetni nastavnik organizovao prateći uputstva iz priručnika. Na pripremi i finalizaciji Priručnika je u proteklih godinu dana predano radio tim profesora, stručnjaka i pedagoga.

Času biologije su prisustvovali đaci iz raazličitih odeljenja od prvog do četvrtog razreda. Glavna tema časa biologije je bila „Razlaganje organskih i neorganskih materija u prirodi“.

Predmetni nastavnik je u uvodnom delu časa ponovio osnovne pojmove vezane za osobine organskih i neorganskih materija, kao što su proces kruženja materije u prirodi, proces ćelijskog disanja, razmenjivanje gasova, fotosinteza, karike u lancu ishrane, kakvi organizmi postoje prema načinu ishrane i koji su organizmi autotrofni, a koji heterotrofni.

Glavni deo časa je posvećen temama kao što su biološka razgradnja, uloga mikroorganizama i razgradnja organske materije kroz primer razgradnje lišća i njihov životni ciklus kroz sva četiri godišnja doba. Veliki značaj je posvećen deljenju organskih i neorganskih materija, ulogama aerobnih i anaerobnih bakterija u procesima razgradnje organske i neorganske materije, ulogama acetogenih i metanogenih bakterija.

Veliku pažnju učenicima zaokupila je priča o emisijama gasova sa efektom staklene bašte koji potiču sa divljih i nesanitarnih deponija. Najznačajniji od deponijskih gasova jeste metan koji sam po sebi ima 21 puta veći efekat zadržavanja toplote od ugljen-dioksida, iako je njegovo postojanje u atmosferi znatno kraće od ugljen-dioksida. Pored deponija i smetlišta, metan je prisutan i na drugim mestima kao što su farme, u močvarama, u rudnicima itd.

Na kraju časa, svako odeljenje je dobilo za domaći zadatak da pripremi sastav ili prezentaciju za jednu od sledećih tema na nastavnim radnim listovima:

Kako se razgrađuju šoljice i tanjiri?
Kako se razgrađuje staklo?
Kako se razgrađuju automobili i vozovi?
Kako se razgrađuje metal?
Kako se razgrađuje plastika?
Kako se razgrađuje escajg?

Nastava je bila organizovana na način da učenici aktivno učestvuju kroz usmeno izlaganje, razgovor i demonstracije. U nastavku nam ostaje da vidimo kakve će priče učenici pripremiti na zadate teme i koliko su naučili na času.

Srednja škola Krupanj jedna od pilot škola u uvođenju „zelenijeg“ edukacijskog sadržaja u nastavni plan i program

U okviru projekta Opštine sa nula otpada jedan celi set projektnih aktivnosti usmeren je na mlađu populaciju i u tom pogledu projekat direktno uključuje 6 pilot srednjih škola prekograničnog područja i za njih predviđa uvođenje koncepta nula otpada u vannastavni kurikulum kroz kreiranje Priručnika za nastavnike, kao i nabavku opreme za recikliranje za praktičnu primjenu stečenih znanja.

Prema uputama iz kreiranog Priručnika, nastavnici pilot škola projekta krenuli sa realizacijom časova nastojeći tako učenicima predstaviti teme cirkularne ekonomije i koncepta nula otpada, a jedna od škola je i Srednja škola Krupanj.

U četvrtak, 08. decembra, u Srednjoj školi Krupanj sa Domom učenika u Krupnju je održan čas poslovne ekonomije, a koji je predmetni nastavnik organizovao prateći uputstva iz priručnika „Integracija tematike upravljanja otpadom u postojeći nastavni plan i program“. Na pripremi i finalizaciji priručnika za nastavnike je u proteklih godinu dana predano radio tim profesora, stručnjaka i pedagoga.

U srednjoj školi Krupanj je tokom časa vladala opuštena atmosfera. Času poslovne ekonomije su prisustvovali, pored učenika iz odeljenja, profesorka biologije i pedagog škole. Glavna tema časa poslovne ekonomije je bila „Cirkularna ekonomija“.

Uvodni deo časa je posvećen trenutnom konceptu funkcionisanja ekonomije u većem delu sveta, a to je linearna ekonomija. Ovaj model se zasniva na sledećem principu: uzimamo prirodne resurse iz životne sredine, pretvaramo ih u svakodnevne predmete, koristimo ih i uglavnom bacimo na kraju njihovog životnog veka. Kao rezultat toga, imamo velike količine neadekvatno zbrinutog otpada.

Predmetni nastavnik je objasnio koncept linearne ekonomije kroz primer plastične flaše. Prvo, plastika se dobija od nafte, koja se transportuje brodom u fabrike. U fabrikama se nafta pretvara u proizvod, u ovom slučaju plastične flaše, pomoću visoke temperature i pritiska. Nakon toga, flaša se puni vodom ili nekim drugim pićem i transportuje se u skladište pre nego što se pojavi na tržištu. Nakon toga se flaše distribuiraju u prodavnice, gde ih potrošači kupuju. Kada popijemo tečnost iz flaša, te flaše odbacujemo i velika količina tih flaša završi u rekama, šumama, plažama itd.

Upravo zbog takvog sistema funkcionisanja, čovečanstvo ne može preživeti i ekonomski napredovati sa principom linearne ekonomije na duže staze. Profesor je objašnjavao da je cirkularna ekonomija upravo taj novi princip ekonomije koji nove generacije ekonomista trebaju da usvoje. Sa stanovišta ekonomista, cirkularnom ekonomijom se postižu dva istovetna cilja: profit i zaštita životne sredine.

Pred sam kraj predavanja, profesor je predstavio učenicima pozitivne primere dobrih praksi iz priručnika za nastavnike. Ovi primeri dobre prakse iz zemalja EU i sveta su samo deo primera cirkularne ekonomije koja postaje danas sve aktuelnija zbog porasta svesti kod ljudi o zaštiti životne sredine i novim mogućnostima za razvoj privrede i smanjenje nezaposlenosti.

Na kraju, profesor je za domaći zadatak zadao učenicima da pogledaju video zapise iz priručnika, podele se u grupama i pripreme prezentacije o putu „od kolevke do groba“ nekog proizvoda kojeg učenici odaberu. Nakon toga, međusobno će voditi diskusiju o onome što je istraženo i prezentovano.

Interesantna činjenica je da termin cirkularna ekonomija nije bio poznat od ranije učenicima, a tako ni predmetnom nastavniku što samo po sebi dovoljno govori o značaju primene izrađenog Priručnika za razvoj nastavnih procesa.

Gimnazija „Josif Pančić“ uvodi dodatni edukacijski sadržaj u nastavni plan i program

Ekologija u obrazovanju je mnogo više od predavanja učenicima o zaštiti životne sredine. Ako malo bolje sagledamo sve dimenzije nauke o životnoj sredini, videćemo da je suština ekologije u obrazovanju zapravo kreiranje sistema koji reflektuje obrasce i principe ekologije u svim već postojećim nastavnim jedinicama.

Projekat Opštine sa nula otpada pobrinuo se da se ekologija integriše u svaki nastavni čas kreirajući Priručnik za nastavnike koji sadrži upute kako teme poput zaštite životne sredine, cirkularne ekonomije i koncepta nula otpada uvesti u redovne školske časove. Na pripremi i finalizaciji Priručnika u proteklih godinu dana predano je radio tim profesora, stručnjaka i pedagoga.

Prema uputama iz Priručnika časove su prvo održale pilot škole projekta. Tako je i novembar u školskim klupama u Bajinoj Bašti završio na malo drugačiji način.

U sredu, 30.11.2022. godine, u gimnaziji „Josif Pančić“ u Bajinoj Bašti je održan redovni čas hemije, a koji je predmetni nastavnik organizovao prateći uputstva iz priručnika „Integracija tematike upravljanja otpadom u postojeći nastavni plan i program“.

Iako je bio već sedmi čas u gimnaziji „Josif Pančić“, prisutni đaci i profesor su bili dosta radoznali kako će izgledati čas prema novim uputama. Učenici trećeg razreda su na času slušali predavanje o reciklaži. Posebna poruka koja je preneta đacima pre početka predavanja o reciklaži glasi: „Mi ne nasleđujemo zemlju od svojih predaka, već je posuđujemo od svoje dece“. Predavanje o reciklaži je bilo razređeno na poglavlja prema različitim materijalima koji se mogu reciklirati – plastika, papirni proizvodi, saklo, aluminijum, tekstil, čelik.

Učenicima je skrenuta pažnja kako da raspoznaju materijal, odnosno proizvod koji se može reciklirati vodeći se oznakama na proizvodima koje ukazuju korisnicima gde ga mogu odložiti. Poseban dio predavanja posvećen je značaju reciklaže i koristima koje se ostvaruju recikliranjem.

Svako od ovih poglavlja pratilo je niz potpitanja učenika, a najzanimljiviji deo časa jeste svakako bilo predstavljanje metode koja se koristi za dobijanje unikatnih predmeta i dodataka napravljenih od reciklirane plastike i postupak recikliranja plastike.

Ove metode su predstavljene kroz video materijal koji je bio dostupan nastavniku u priručniku i primere pionirskih kompanija koje su se odvažile krenuti putem reciklaže. Ovi primeri su svakako deo edukacije za predstojeću radionicu gde će učenici imati priliku da rade sa opremom koja reciklažom plastike može proizvesti unikatne nove proizvode i tako pokazati da plastika ne mora uvek završiti na deponijama kao otpad.

Na kraju časa, predmetni nastavnik je održao debatu na temu upotrebe plastike. Pitanje za diskusiju je glasilo: Da li je moguće potpuno izbaciti plastiku iz upotrebe?

Naravno, nakon različitih stavova, većina učenika je bila saglasna da je trenutno plastiku nemoguće potpuno izbaciti. Ona se već uveliko primenjuje u svim sferama života i za sada je nemoguće živeti savremeni život bez nje iako predstavlja jednu od najvećih pretnji po životnu sredinu. Svi su bili saglasni da bi se životna sredina zaštitila, plastika se mora pravilno koristiti.

Edukativne radionice o novom programu odvojenog sakupljanja otpada i zvanična primopredaja opreme u pilot opštinama u Srbiji

Mesec septembar su obeležile brojne terenske aktivnosti na području pilot opština Krupanj, Vladimirci i Bajina Bašta u Srbiji. U periodu od utorka, 20. septembra do petka 23. septembra 2022. godine, projektni tim Opštine sa nula otpada posetio je pilot opštine sa ciljem zvanične primopredaje opreme nabavljene u okviru projekta koja će olakšati rad javnom komunalnom preduzeću „1. Maj“ u čijoj je nadležnosti upravljanje otpadom na području opštine Krupanj, javnom komunalnom preduzeću „12. Septembar“ u Bajinoj Bašti i javnom komunalnom preduzeću „Izvor“ koje upravlja otpadom na području pilot opštine Vladimirci.

Oprema koja je uručena JKP „1. maj“ u opštini Krupanj se sastoji od 190 plavih kanti volumena 80 L, 190 zelenih kanti od 80 L, 190 kompostera od 360 L i 6 metalnih kontejnera od 1,1 m³. Plave kante su namenjene za sakupljanje reciklabilnog otpada, dok su zelene kante namenjene za sakupljanje mešanog otpada. Komposteri su namenjeni za sakupljanje biorazgradivog otpada.

Oprema koja je uručena JKP „12. septembar“ u Bajinoj Bašti se sastoji iz 300 zelenih kanti od 120L, 300 kompostera od 360L i tri zelena kontejnera od 5 m³. Zelene kante su namenjene za sakupljanje mešanog otpada, a komposteri za sakupljanje biorazgradivog otpada i pripremu komposta u domaćinstvima. Za potrebe sakupljanja ambalažnog reciklabilnog otpada, Opština Bajina Bašta je iz svog budžeta nabavila 300 crnih plastičnih kesa od 90L, koje će biti deo seta opreme koji će se dodeliti građanima.

Oprema koja je uručena JKP „Izvor“ u Vladimircima se sastoji iz 300 žutih kanti od 120L, 300 crnih kanti od 120L, 300 kompostera od 360L i 6 metalnih kontejnera od 1,1 m³. Žute kante su namenjene za sakupljanje ambalažnog reciklabilnog otpada, dok su crne kante namenjene za sakupljanje mešanog otpada. Komposteri će građanima služiti za sakupljanje biorazgradivog otpada i proizvodnju komposta.

Setove koji se sastoje od 2 kante i kompostera će u narednom periodu javna komunalna preduzeća u navedenim pilot opštinama dodeliti stanovništvu, dok će nabavljene kontejnere postaviti u pilot opštinama na mestima gde će prethodno izvršiti čišćenje divljiih deponija.

Pored svečane primopredaje opreme, predstavnici Inženjera zaštite životne sredine su održali edukativne radionice za osoblje komunalnog preduzeća, predstavnike opštine i predstavnike mesnih zajednica o novom programu odvojenog sakupljanja otpada u pilot opštinama Krupanj, Bajina Bašta i Vladimirci. Na radionicama je objašnjeno da će svako domaćinstvo u pilot području dobiti od opreme dve kante i jedan komposter (odnosno u slučaju Bajine Bašte 1 kantu, 1 kesu i 1 komposter). Pored opreme, građani će dobiti edukativne Smernice za pravilno razdvajanje otpada, kao i brošuru sa detaljnim pojašnjenjem kako se pravilno vrši kompostiranje.

Pored brošure, projektni tim Inženjera će pripremiti edukativni video od 10 minuta, koji će poslati javnim komunalnim preduzećima u pilot opštinama da podele na svojim veb sajtovima, kao i sa lokalnim medijima u pilot opštinama. Ovaj video će poslužiti kao dodatni edukativni materijal građanima koji će moći da prenesu stečeno znanje svojim sugrađanima.

Komunalna preduzeća u navedenim opštinama će integrisati lokacije divljih deponija u postojeći GIS sistem, definisati tokove otpada na odabranom području, postaviti na svojoj veb stranici link za pristup GIS mapi, te obavestiti javnost putem lokalnih medija o GIS mapama, čišćenju divlje deponije i postavljanju kontejnera na određenim lokacijama.

Očišćene divlje deponije u pilot opštinama u Srbiji

Neefikasan sistem upravljanja otpadom predstavlja značajan problem za životnu sredinu i opšte zdravlje za sve stanovnike zemalja Zapadnog Balkana, pa su tako posledice ovog problema vidljive i u Srbiji.

Prema podacima iz novog Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022 – 2031. godine, na području Srbije postoji preko 3.500 divljih deponija. Novi program je usvojen na sednici Vlade Republike Srbije 28. januara 2022. godine. Nelegalne deponije se mogu pojaviti bilo gde, a najčešće se mogu pronaći u šumama, na planinama, u brdima, pored reka, jezera, potoka i u ruralnim delovima u blizini gradova i sela. Šume, planine i brda su prirodne oaze i od izuzetnog su značaja za očuvanje resursa i biodiverziteta. Međutim postale su deponije za odlaganje od kućnih aparata, nameštaja, životinjskog otpada, pa do građevinskog otpada. Pored navedenih vrsta otpada, mogu se pronaći i druge vrste otpada koji su opasni po životnu sredinu i zdravlje ljudi (motorna ulja i drugi naftni derivati, akumulatori i baterije, radioaktivni otpad itd.)

To što divlje deponije kvare izgled i sliku nekog pejzaža je najmanji problem. Stvarna pretnja krije se u uticaju koje one imaju na zdravlje stanovništva i biodiverziteta, zagađenje vazduha, zemljišta i vodnih resursa. Procedne vode koje nastaju nakon što kiša padne na deponiju uzrok su zagađenosti površinskih, kao i podzemnih voda koje dalje zagađuju poljoprivredno zemljište i na taj način zagađuju izvore pitke vode. S druge strane, požari na deponijama oslobađaju opasne zagađujuće supstance koje mogu izazvati maligna i druga oboljenja.

Građani nisu dovoljno svesni razmera uticaja divljih deponija na ljude i životnu sredinu. Kako mi budemo postupali prema prirodi, tako će nam ona vraćati.

Sa problemom neadekvatnog upravljanja otpadom se, između ostalog, bavi i projekat Opštine sa nula otpada. U okviru projekta, aktivnosti se intenzivno sprovode u 6 pilot opština – 3 u BiH i 3 u Srbiji. Pored izrađenih akcionih planova za postizanje nula otpada za 6 opština, nabavljene opreme za komunalna preduzeća i setova za odlaganje otpada za domaćinstva, izrade dokumenata i priručnika, održanih nekoliko treninga sa različitim interesnim stranama i dr., nedavno su, u saradnji sa predstavnicima pilot opština i komunalnih preduzeća, kreirane i GIS mape koje sadrže lokacije mapiranih divljih deponija u svakoj od 6 opština. Lociranje divljih deponija bila je uvodna aktivnost nakon koje je usledilo veliko čišćenje deponija u obe zemlje, a odabir divljih deponija za čišćenje izvršen je upravo na bazi izrađenih GIS mapa pri čemu su odabrane deponije koje su najprioritetnije za sanaciju.

Aktivnosti čišćenja deponija sprovele su operativne jedinice komunalnih preduzeća uz prisustvo predstavnika pilot opština, a u okviru ove akcije u Srbiji očišćene su:

deponija na regionalnom putu Bajina Bašta – Užice, između naselja Pilica i Zlodol, opština Bajina Bašta,
deponija u naselju Debrc, opština Vladimirci, i
deponija u ulici Žikice Jovanovića Španca, opština Krupanj.

Prilikom čišćenja sve tri deponije, utvrđeno je da najveći udeo u otpadu na divljim deponijama zauzima komunalni otpad, otpad iz domaćinstva, ali i velike količine građevinskog otpada. Problem odlaganja građevinskog otpada još uvek nije sistemski rešen niti u jednoj od pilot opština, a smatra se da je ova vrsta otpada jedan od najvećih uzročnika nastanka divljih deponija.

Kako je predviđeno projektom, na lokacijama očišćenih divljih deponija biće postavljeni kontejneri od po 3 kontejnera zapremine 5 m³ u opštini Bajina Bašta i po 6 kontejnera zapremine 1,1 m³ u opštinama Vladimirci i Krupanj s ciljem da se spreči nesavesno odlaganje otpada u životnoj sredini, posebno u nepristupačnim delovima opština i šumama.

„Na teritoriji opštine Bajina Bašta registrovano je 55 divljih deponija. Deponije su najpre mapirane, kako bi se mogla odrediti dinamika sanacija. Divlje deponije se uglavnom formiraju u seoskim sredinama i prigradskim naseljima, kako pored kolovoza, tako i na obodima jaruga i u blizini potoka. Zbog konfiguracije terena, velika količina otpada je morala da se prikupi i prenese ručno do mesta gde komunalno vozilo može da priđe. Morfološki gledano, od ukupne količine otpada, 85% je reciklabilan otpad dok 15% je građevinski otpad, odnosno šut. Jedna od lokacija na kojima je postojala divlja deponija, koju su očistili radnici JKP „12. Septembar“ je Pilica – Nikolića brdo. Tu je sakupljeno 1,1 t otpada. Na ovu lokaciju ćemo postaviti kontejner od 5m³ koji nam je dodeljen u okviru projekta Opštine sa nula otpada. Sama lokacija predstavlja proširenje pored puta, pa je vrlo lako organizovati pražnjenje kontejnera vozilima JKP“ – ističe gospođa Jelena Aleksić predstavnica JKP-a „12. septembar“ iz opštine Bajina Bašta kojoj je, uz Krupanj i Vladimirce, dodeljena oprema za javna komunalna preduzeća, ali i setovi za odvojeno odlaganje otpada za građane.

Humana Nova: Ekološki održiv tekstil ispunjen tolerancijom

U Aziji, reke postaju sve crnije i za to su krivi naši ormari puni šarenih odevnih predmeta! Tekstilna industrija je negativac u svim pričama o zašiti životne sredine. S obzirom na činjenicu da je ova industrija druga na listi najštetnijih industrija po okolinu, tu titulu nosi sa punim pravom. Zastrašujuće su činjenice da gotovo 5% ukupnog prostora na deponijama zauzima tekstilni otpad i 20% svih zagađenosti pitke vode nastaje obradom i bojenjem tekstila! Poslovni model brze mode oslanja se na globalnu zavisnost od kupovine, kratkom roku trajanja odeće i brzim promenama u trendovima. Konzumerizam i raskošnu ponudu u tržnim centrima plaćamo pitkom vodom, čistim vazduhom i obradivim zemljištem, ali i ljudskim zdravljem.

Pravo osveženje u moru tzv. „fast fashion“ brendova je Socijalna zadruga „Humana Nova“, koja inovativnim pristupom spaja koncept nula otpada i zapošljavanje socijalno ugroženih osoba. Ekološka osvešćenost umotana u praznični duh – papuče od recikliranog materijala Socijalne zadruge Humana Nova – kao podsetnik da ne zaboravimo na Planetu u vreme praznika.

Vođeni motivom stvaranja tolerantnih društvenih odnosa i uravnoteženog korišćenja resursa, osnovna delatnost Zadruge je proizvodnja tekstilnih proizvoda od ekoloških i recikliranih materijala i prodaja tzv. „second-hand“, odnosno polovne odeće.

Naime, tekstil prikupljen na predviđenim lokacijama se klasifikuje i put ka novom vlasniku se nastavlja zavisnosti od kategorije:

Neoštećena odeća i obuća prosleđuje se na dalju prodaju u prodavnicama polovne odeće;
Odeća sa manjim oštećenjem dorađuje se u šivaonici gde dobija novi sjaj;
Oštećena odeća dobija novi identitet i koristi se za izradu dekorativnih (eng. patchwork) pokrivača, torbica, vrećica itd.;
Od potpuno oštećenog tekstila proizvode se industrijske krpe za brisanje;
Neupotrebljiv tekstil se prosleđuje dalje na reciklažu.

Impresivna je činjenica da je Socijalna zadruga Humana Nova do kraja 2017. godine sakupila 1.451,5 tona korišćenog tekstila. Sortiranjem, redizajniranjem, ponovnom upotrebom i recikliranjem sakupljenog tekstila izbegnute su emisije 5,2 tone CO₂, sačuvano je 8.678.043 m³ pitke vode, izbegnuta upotreba 435 tona veštačkog đubriva i 290 tona pesticida koji bi bili potrebni za proizvodnju iste količine novog tekstila.

Dakle, gde drugi vide otpad, zaposleni ove zadruge vide prilike. Njihov biznis model sledi metodologiju koncepta nula otpada i cirkularne ekonomije, a njihov cilj je produženje životnog veka odeće i sprečavanje odlaganja na deponije, uz efikasno korišćenje resursa. Naravno, ključ uspeha je inspirativno radno okruženje i zaposlenici koji svojom kreativnošću doprinose stvaranju unikatnih proizvoda.

Ova sjajna ideja nije ostala nezapažena. Naime, Socijalna zadruga Humana Nova dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, među kojima je priznanje za izuzetno pozitivan ekološki uticaj na životnu sredinu i klimatske promene, kao i za održivost, dodeljeno je od strane EUKI-ja (Evropska klimatska inicijativa) u okviru projekta „Climate bridges“, kao i „Innovation Award Winner 2022“, od strane EASPD-a (Evropsko udruženje pružioca usluga za osobe sa invaliditetom) za inovativan model radne integracije osoba s invaliditetom u delatnostima upravljanja tekstilnim otpadom.

Ivan Božić, osnivač Zadruge ističe: „U svako vlakno naših proizvoda ispunjeno je zadovoljstvom i dobrobiti zaposlenih, zadruge, prirode i zajednice. Svi proizvodi su izrađeni u našim pogonima, gde su zaposleni Humane Nove pronašli inspirativno i srećno radno okruženje“.

Više o radu Socijalne zadruge Humana Nova, adresama njihovih prostora za sakupljanje korišćenog tekstila i odeće, prodavnicama u kojima možete kupiti odeću i nove tekstilne proizvode pogledajte na njihovoj stranici: www.humananova.org.

MHM Robotics: Održivo preduzetništvo kao prečica do nula otpada

Istorijski gledano, industrijski i tehnološki razvoj su se od davnina oslanjali na preduzetnike. Sada, u vreme dinamičnih oscilacija u svetu biznisa i eksponencijalnog tehnološkog napretka, preduzetnici postaju kičma svetske ekonomije. Evropa na svoju zelenu tranziciju gleda kao na maraton za koji se priprema godinama, dok zemlje Zapadnog Balkana pomalo kaskaju za celinom kojoj i same geografski pripadaju. Međutim, održivo preduzetništvo može biti prečica na ovom putu.

Zašto je zeleno preduzetništvo tako važno i zbog čega se razlikuje od drugih? Ono što zeleno preduzetništvo izdvaja je sinergija tri važna aspekta: ekonomske isplativosti i održivosti; socijalne jednakosti; i zaštita i kvalitet životne sredine.

Zeleni biznisi nude proizvode/usluge koji imaju smanjeni stepen negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, te smanjuju uticaj svojih aktivnosti na okolinu kroz efikasnu upotrebu resursa, ponovnu upotrebu i reciklažu.

Iako još uvek u kontekstu pojedinačnih, izdvojenih svetlih primera, zeleni preduzetnici ipak postaju sve prepoznatljiviji, a neretko se radi upravo o visokoobrazovanim mladim, kreativnim ljudima koji se odlučuju svoju priču započeti na održiv način.

Mladi preduzetnici iz Tešnja, Muhamed Ljevaković (27), Harun Hatkić (25) i Medin Zukanović (23), doneli su hrabru odluku i na samom početku svoje karijere osnovali firmu MHM Robotiks (eng. MHM Robotics) u Bosni i Hercegovini, sa sedištem u Mrkotiću.

Uvidevši problem gomilanja ogromne količine iskorišćenih automobilskih guma u BiH, kao i njihovog čestog nepropisnog odlaganja, koje za posledicu ovakvih loših praksi se odražavaju na kvalitet vazduha i životne sredine, mladi preduzetnici su odlučili da će njihov prvi cilj biti rešavanje ovog problema.

Gledano iz perspektive cirkularne ekonomije, automobilske gume su veoma iskoristiv materijal čija je ponovna upotreba široko prepoznatljiva. Međutim, ponovna upotreba podrazumeva proces narezivanja koji zahteva određene količine resursa, energije, vremena i ljudskog rada. Proizvodnja automobilskih guma je energetski zahtevan proces. Iako je recikliranje većine komponenti guma moguće, često se zbog ljudskog nemara odlažu na divlje deponije ili se spaljuju, pritom zagađujući životnu sredinu. Recikliranje guma je poželjno, ali troši resurse. Strategija usporavanja životnog veka proizvoda (engl. slowing loops) je ekološki prihvatljivija i ukazuje da proizvod zadržava svoju vrednost u dužem vremenskom periodu. Bivši izvršni direktor Ibeja (eng. eBay) Džon Donaho je opisao ovaj pristup u jednoj rečenici: „Najzeleniji proizvod je onaj koji već postoji”.

Trenutno, na domaćem tržištu ne postoji CNC mašina za narezivanje guma, nego se to radi ručno, što dovodi do toga da većina ljudi kupuje nove gume, umesto da produžava životni vek starih. Simbioza tržišnih potreba i postojećeg ekološkog problema, dovela je ovaj mladi trio do ideje kreiranja CNC mašine za mašinsko narezivanje guma – prve na domaćem tržištu.

*CNC mašina za narezivanje guma (MHM Robotiks)*

Narezivanje guma je tehnološki proces za ponovnu upotrebu guma, čije su prednosti produženje životnog veka gume čak 30%, što istovremeno smanjuje potrošnju goriva. Automatizacija ovog procesa povećava efikasnost procesa, smanjuje njegovo trajanje, otklanja ljudske greške i povećava sigurnost radnika.

Zanimljivo je i to da se MHM Robotiks bavi projektovanjem, programiranjem, montažom i proizvodnjom, kao i automatizacijom. Svaki deo proizvodnje mašine obavljaju sami, dizajniraju jedinstvene mašine po želji kupca, uz minimalno energetskih resursa i otpada.

„Koncepte nula otpada i cirkularne ekonomije upoznao sam za vreme studiranja u Finskoj i Nemačkoj, jednim od vodećih zemalja zelene tranzicije u Evropi. Ovaj princip se može primeniti i u zemljama Zapadnog Balkana, a mladi i obrazovani ljudi su nosioci tih promena. Nula otpada je imperativ kojim sve firme moraju težiti. Iako je to lakše postići u manjim firmama kao što je MHM Robotiks, primetno je i da veće firme rade na tome i polako usvajaju koncept nula otpada“ – ističe Medin Zukanović, mladi magistar mašinstva koji je pre osnivanja MHM Robotiksa radio na dizajniranju mašine za odvajanje bakra i plastike, u cilju daljeg recikliranja ovih sirovina.

Budućnost bez plastike: Micelijska gljiva kao alternativni materijal za pakovanje

Dok opušteno šetamo supermarketom, šarena pakovanja raznih proizvoda nam često skreću pažnju, pa u korpi često završi i oni proizvodi koji nam nisu neophodni, a privlačni su zbog svog izgleda.

Porast masovne proizvodnje praćen je i porastom potrebnog materijala za pakovanje. Pakovanje predstavlja bitan aspekt plasiranja proizvoda na tržište, čiji je cilj prvenstveno da produži životni vek proizvoda, zaštiti proizvod od spoljašnjih uticaja, obezbedi higijenske uslove, smanji gubitke, ali predstavlja i važan alat u komunikaciji brendova sa potrošačima. Idealno pakovanje je ono koje sprečava stvaranje otpada više nego što ga proizvodi.

Konvencionalni polimerni materijali na bazi petroleuma, kao što su polietilen (PE), polipropilen (PP), polistiren (PS) i poliester (PET) globalno su korišćeni kao materijali za pakovanje. Trenutno se samo 2% plastičnog pakovanja reciklira, a ostatak završava na deponijama, spaljen ili u najgorem slučaju u prirodi ili okeanu. Fondacija Elen Mekartur previđa da ukoliko ne reagujemo odmah, do 2050. u okeanima će biti više plastike nego riba! Međutim, Evropska unija je odlučila objaviti rat plastici za jednokratnu upotrebu i tako je Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu (en. SUP Directive) 2022. godine stupila na snagu.

Zašto se polistiren nalazi na crnoj listi materijala? – Ukratko, polistiren (PS) kojeg često kolokvijalnim govorom zovemo i stiropor, je materijal koji se koristi za pakovanje i u konstrukcionom sektoru. Poznato je da ovaj materijal ima brojne negativne posledice kako za životnu sredinu, tako i za ljudsko zdravlje. S obzirom da se dobija iz petroleuma, prilikom proizvodnje emituju se velike količine ugljendioksida, a za dalju preradu koriste se štetne hemikalije. Dalje, sadrži hidrohlorofluorougljovodonik, koji šteti ozonskom omotaču i podstiču klimatske promene, a stiren i benzen, kancerogeni hemijski spojevi, se ispuštaju na većim temperaturama. Da li smo kao dodatak spomenuli zastrašujuću činjenicu da se koristi za svakodnevno pakovanje hrane?!

Uzimajući u obzir navedeno, ne iznenađuje činjenica da je došlo do stvaranja globalnog pokreta koji se bori za zabranu polistirenskog pakovanja. Zemlje kao što su Australija, Novi Zeland, većina EU zemalja, Indija, Peru, Tajland i mnoge druge su već donele zakon o zabrani korišćenja ovog materijala.

I ponovna, inovativna rešenja spašavaju planetu! Jedna od najboljih zamena za polistiren je biorazgradiva i kompostabilna ambalaža od gljiva, koja ima isti kvalitet i slične osobine kao polistiren, bez negativnih posljedica za životnu sredinu. Pakovanje na bazi gljiva zahteva samo 12% energije potrebne za proizvodnju plastike, uz 90% manje emisije ugljendioksida. Dodatno, potpuno je biorazgradivo.

Evocative je primer kompanije koja proizvodi ambalažu od gljiva koristeći njihov vegetativni deo pomešan sa drugim organskim otpadom. Micelija povezuje organski supstrat napravljen od poljoprivrednog otpada u željeni oblik, sa mogućnosti prilagođavanja osobina materijala. Na taj način stvara se materijal koji je konkurent dosadašnjem široko rasprostanjenom polistirenu. Kompanije Dell i Ikea su prepoznale potencijal i prednosti ovog pakovanja i odlučile su da zamene svoje dosadašnje pakovanje ovim materijalom.

Ali, zašto baš micelijska gljiva? Gljive su organizmi sa svojstvenim osobinama koji čine vitalni deo ekosistema, a njihov značaj se ogleda i u razgradnji biljnog materjala. Dakle, mreže micelija su prirodni supermaterijal, sa visokom čvrstoćom, vodootporne, fleksibilne i sposobne da se odupru unutrašnjim ili spoljnim pritiscima.

Osim pakovanja, ovaj materijal se može koristiti za razne drugi proizvode kao što je eko-koža koja se koristi u modnoj i industriji nameštaja. Dobra vest je da su se velike modne kompanije kao što su Calvin Klein i Tommy Hilfiger, ove godine opredelile za korišćenje eko-kože bez plastike.

Trenutno se nalazimo na raskrsnici. Broj stanovnika i potreba za proizvodnjom, kao i materijalom za pakovanje raste svakodnevno. Bez sumnje, mi smo potrošačko društvo i način ponašanja ljudi je teško promeniti. Ali, ukoliko želimo planetu sa zdravim ekosistemom, zemlju, vazduh i vodu bez zagađenosti, moramo se orentisati na pronalaženje ekološki prihvatljivih alternativa.

Ciklusi biološkog života su srž svega što radimo, te način na koji proizvodimo i konzumiramo stvari moramo povezati sa samom prirodom sledeći njena pravila.

Kompanije poput Ecovative mogu odigrati ključnu ulogu u smanjenju naše zavisnosti od plastike za jednokratnu upotrebu.

BEO BOTTLE: Revolucija u proizvodnji plastike

Prema UN-ovom izveštaju, svake minute, količina ekvivalenta jednom kamionu plastike završi u okeanu!

Zagađenost plastikom je već decenijama aktuelna tema u medijima i globalni problem koji eksponencijalno raste. Okruženi smo plastikom, pa se sa nesavesnim odlaganjem svakodnevno susrećemo: u prirodi, na ulicama gradova, u rekama i okeanima, a čest je i prizor plastičnih kesa koje se bezbrižno vijore na granama drveća.

Šokantne su i činjenice da:

Više od 20 000 plastičnih flaša vode kupi se svake minute u celom svetu,
U Holandiji na otpadu dnevno završi 12 miliona plastičnih čaša za jednokratnu upotrebu,
99% plastike napravljeno je od nafte, a proizvodnja plastike troši više ove sirovine čak i od same avioindustrije.

Uzimajući u obzir navedene činjenice, jasno je da su temeljite promene neophodne, kako u industriji proizvodnje plastike, tako i u načinu ponašanja potrošača. Na sreću, ako se osvrnemo oko sebe pronaći ćemo i pozitivne primere entuzijastičnih pojedinaca.

Radeći kao menadžer za poslovni razvoj u industriji plastike, Damir Perkić, primećuje ove probleme, te ih vidi kao inspiraciju za pokretanje vlastite firme.

Sa motivacijom da promeni tradicionalni način proizvodnje plastike i ponudi alternativno rešenje, ovaj mladi preduzetnik poreklom iz BiH, osnivač je firme BEO Bottle. Primarni cilj ove kompanije je proizvodnja biorazgradivih flaša za višekratnu upotrebu od bioplastike, koja je dobijena od ostataka materijala šećerne trske. Najnoviji proizvod ove firme je i višekratna šolja za kafu od iskorišćenog biljnog ulja, koji nabavljaju iz restorana. Dodatno, istraživanje Univerziteta Radboud je pokazalo da BEO boce apsorbiraju više CO₂u svom životnom ciklusu nego što emituju! Zvuči nestvarno!

Kao što je već poznato, cirkularna ekonomija je koncept koji uzima u obzir kompletan životni ciklus proizvoda, od ekstrakcije sirovina, proizvodnje, transporta, faze upotrebe proizvoda do odlaganja nakon upotrebe. BEO Bottle, osim što zamenjuje jednokratne plastične flaše i čaše, ide korak dalje i ne koristi nove sirovine za proizvodnju, nego koristi nužne sporedne produkte već postojećih procesa. Obrada sirovina i proizvodnja se vrši lokalno, izbegavajući nepotreban transport. Iako su proizvodi dizajnirani za korišćenje na duži vremenski period, napravljeni su od biljnog, potpuno razgradivog materijala, a mogu se u potpunosti i reciklirati. Stoga, ukoliko dođe do njihovog odlaganja, potpuno je bezbedno za životnu sredinu. Eko ambalaža upotpunjuje ovu priču. Ambalažni materijal je napravljen od mešavine poljoprivrednog otpada i papira s FSC certifikatom koji se može reciklirati, koristeći pri proizvodnji 100% obnovljive izvore energije. Uz javno dostupne izvore pitke vode u gradovima, ove flaše mogu potpuno potisnuti flaširanu vodu sa polica.

Moto BEO Bottle-a je povezivanje sa prirodom i podsticanje ljudi da razmišljaju o svom uticaju na životnu sredinu. „Individualno u svakom trenutku donosimo odluke koje utiču na životnu sredinu. Proizvodnjom višekratnih proizvoda od biljnih sirovina, BEO Bottle želi da omogući svakom pojedincu da izabere ekološki prihvatljivu opciju, te da olakša implementaciju koncepta nula otpada u svakodnevnom životu.“ – ističe Damir Perkić.

BEO Bottle svoju borbu za održivu budućnost nastavlja i nakon proizvodnje. Odlučni da maksimalno iskoriste moć biljaka, za svaki prodani proizvod, zajedno sa NVO Trees for the Future (TFTF), sade stablo koje apsorbuje u proseku 15 kilograma ugljendioksida. Kako ističe Perkić, iza sebe već imaju 45.000 zasađenih stabala!

Više informacija o BEO Bottle je dostupno na: https://beolifestyle.com/en/

New Pen – put od papira do olovke

Svedoci smo da zagađenje životne sredine postaje sve veći problem današnjice i izaziva ozbiljne probleme kod živih organizama, što uključuje i ljude. Vazduh, zemljišta i vodni resursi, odnosno celi ekosistemi su izloženi negativnim uticajima čoveka, u svojoj potrazi za energijom kako bi sebi zadovoljio i ispunio životne potrebe. Ovo svakako predstavlja neizbežnu posledicu čovekove želje da obezbedi sebi bolji i lakši život. No, šta se dešava kada čovek počne da se opskrbljuje stvarima za kojima nema stvarnu potrebu?

Ovaj princip vidljiv je u svim mikroobrascima čovekovog ponašanja, pa tako i na primeru upotrebe pisaćeg pribora za decu. Većina olovaka i bojica se danas pravi od drveta, ali ipak se dešava da sadrže toksične materije opasne po zdravlje dece i iziskuju dosta energije i resursa da bi se proizveli. Ljudi i deca često gube olovke i bojice, i one skoro nikada nisu u potpunosti iskorištene, te na kraju često završavaju kao otpad. Njihov put ipak ne završava na deponijama. Iako su uglavnom od drveta, ovim proizvodima je potrebno dosta vremena kako bi se razgradili.

Danas u najrazvijenijim zemljama sveta na tržištima se sve više pojavljuju nove vrste pribora za pisanje i crtanje, koji su napravljeni od recikliranog materijala. Jedan ovakav pribor je predstavila i srpska kompanija NewPen d.o.o. iz Smederevske Palanke.

Firma je osnovana 2018. godine, a njena osnovna delatnost je proizvodnja grafitnih olovaka i bojica od recikliranog novinskog papira. Ova firma nudi tri različita proizvoda: Eco olovke (u malom i većem pakovanju), Eco bojanku i Eco bojice. Svi proizvodi se nalaze u prodaji u velikom broju maloprodajnih radnji širom Srbije.

Prva proizvodnja olovki i bojica je počela početkom 2019. godine, ali proizvodnja na početku nije išla masovno. Lepak koji se široko koristio za proizvodnju olovki u istočno evropskim zemljama pokazao se kao veoma nezdrav za upotrebu, kako u proizvodu , tako i u samoj proizvodnji. Proizvođačima je bio potreban lepak koji je izrađen po najvišim standardima, zdravstveno siguran za okolinu, koji nije toksičan ni za upotrebu ni za proizvodnju, ali da sa druge strane olovka ima čvrstoću i da bude dovoljno mekana da se lagano reže. U januaru 2020. godine predstavnici firme NewPen, tokom posete sajmu Paper World u Frankfurtu (Nemačka), pronalaze odgovarajuću zamenu.

U martu iste godine, neposredno pred zaključavanje usled pandemije COVID19, NewPen je potpisao ugovor sa nemačkom kompanijom Kallila, po kome će ta firma u nastavku zastupati NewPen na internacionalnom tržištu Zapadne Evrope. U aprilu iste godine su potpisali ugovore sa domaćim distributerima i tako su izašli na srpsko tržište. U jesen 2020. godine su pokrenuli marketinšku kampanju na društvenim mrežama. Zahvaljajući ovoj kampanji i prventveno originalnoj ideji proizvodnje ekološki prihvatljivih proizvoda NewPen dospeva na sve naslovne stranice ekoloških i poslovnih portala.

Za više sličnih primera i dobrih praksi pridružite se zajednici Brojimo do nula na Facebook i LinkedIn mrežama.